�ta je disleksija a �ta disgrafija?

Posted by Ivana Daki? on avg 16, 2012 in Disleksija | 4 comments

�ta je to disleksija?

Prema Prof. Dr.Spaseniji �Vladisavljevi?� (knjiga Disleksija I disgrafija � Zavod za ud�benike I nastavna sredstva Beograd 1991. ) Disleksija je okarakterisana kao poreme?aj u u?enju ?itanja uprkos normalne
inteligencije, dobrog vida, sistematske obuke i ostalih povoljnih edukativnih, psiholo�kih i socijalnih faktora. Disleksija se ?esto naziva i razvojnom disleksijom jer se smatra da proizilazi iz problema de?ijeg razvoja .�

Disleksija je, prema definiciji Orton Dyslexia Society, jedna od nekoliko te�ko?a u u?enju.

Disleksija je prema prof.Golubovi?, poreme?aj u u?enju ?itanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih� edukativnih psiholo�kih i socijalnih uslova. Disleksija predstavlja zna?ajno neslaganje izme?u stvarnog (postoje?eg) i o?ekivanog nivoa ?itanja u odnosu na mentalni uzrast (Golubovi?, S. 2000).

Ukoliko vase dete� i pored prose?ne ili nadprose?ne inteligencije ne mo�e da nau?i da ?ita ili mu isto predstavlja� problem u smislu razumevanja pro?itanog� mo�emo posumnjati da se radi o disleksiji. Disleksija se vrlo ?esto� javlja paralelno sa disgrafijom koje ozna?ava �problem sa pisanjem �i sa diskalkulijom (smetnje u ra?unanju).

Disgrafija je poreme?aj u savladavanju ve�tine pisanja. Manifestuje se �neurednim i ne?itljivim rukopisom, slovima koja su razli?ite veli?ine i neravna, nepovezana ,a redovi� su postavljeni� koso ili ukrivo. �Slova su okrenuta na pogre�nu stranu, nedostaju ili se zamenjuju drugim slovima,re?eninica je gramati?ki nepravilna.

Ova dva sindroma� ?esto zagor?avaju �ivot deci od najranijih razreda. Disleksija se ?esto spoznaje tek u drugom ili tre?em razredu kada dete po?inje da zaostaje u ?itanju, pisanju� i razumevanju pro?itanog za vr�njacima. Problem postaje vremenom sve gori� jer se gradivo koje treba� pro?itati i nau?iti samo pove?ava.� Tada po?inje pakao I za dete I za roditelje. Slede lo�e ocene, ismevanje od strane druge dece,� pritu�be nastavnika ( uz kvalifikovanje deteta kao sporog,lenjog, nezainteresovanog� ). Kod deteta se tada se mogu javiti i neki od ova dva oblika reakcije. Ono ?e potra�iti dru�tvo� dece koja su problemati?na� ili ?e se povu?i u sebe i zatvoriti. Tako ?e se naravno stvoriti jedan� gard prema okolini, �koli, profesorima pa I prema samim roditeljima, koji ?e od svog deteta ne razumevaju?i njegovu te�ko?u tra�iti da u?i jo� vi�e.

Jasno je dakle da nije problem u u?enju ve? u ?itanju. Taj problem nije lako prevazi?i, on ostaje� I ne mo�e se u klasi?nom smislu �izle?iti� sa njim se mora nau?iti �iveti uz mnogo rada, ve�bi, razumevanja I on ?e tek onda, vremenom postati uslovno re?eno lak�i I podno�ljiviji ( naravno�u zavisnosti od vrste i te�ine disleksije ).

Izuzetno je va�na podr�ka roditelja,porodice I nastavnika jer bez nje nema ni rezultata. Ipak ono �to je najva�nije to je da njih moramo informisati o tome �ta je to disleksija,kako je primetiti, gde je dijagnostifikovati I kako je pobediti.

Disleksija se retko prime?uje �pre polaska u �kolu, mada�se to redovnim predegledom kod defektologa, psihologa ili� logopeda�na osnovu pojedinih parametara�mo�e�naslutiti�i u ranijem periodu. Zato valja obratiti pa�nju na neke od slede?ih znakova:

Moje dete mo�da ima disleksiju ako:

-��������� Ima problem da pro?ita re?, ili ne razume pro?itanu re?,

-��������� �ali se da mu se slova kre?u,vrte u krug, okre?u,

-��������� Me�a fonetski sli?na slova d-t, g-k, m-n,�

-��������� ?ita slovo po slovo, sporo ili na slogove,

-��������� Zamenjuje slova sli?na po obliku b d, s z,b p,

-��������� Zamenjuje slogove ili ih guta ili dodaje, (bord � brod,vatra-trava )

-��������� Jednu re?� svaki put druga?ije pro?ita,te�ko je pamti,

-��������� ?esto vidi slova kao u ogledalu�

-��������� Zamenjuje re?i� ( dobar-obad ) ili pogadja re?i

-��������� Preskakanje kratkih re?i� u re?enici ( predlozi , prilozi , veznici )

Moje dete mo�da ima disgrafiju ako:

-��������� Pi�e s desna na levu ili kao u ogledalu,

-��������� Ne razlikuje slova sli?na po obliku,

-��������� Ne razlikuje slova sli?na po zvu?nosti ( izgovoru ),

-��������� Te�ko povezuje glas sa slovom,

-��������� Neuredan rukopis, te�ko ?itnjiv,lo�e postavljen u prostoru,ukrivo pisanje,

-��������� Slova su velika ili mala, uglasta, nepovezana jedna sa drugim,

-��������� Gubljenje slova ili menjanje mesta slovima ,

-��������� Zamena slova sli?nih po obliku ili izgovoru,

-��������� Re?i su zbijene ili previ�e razdvojene, ukoso ili talasasto napisane,

-��������� Te�ko?a prilikom pam?enja slova

-��������� Menjanje redosleda slova u re?i prilikom pisanja�

 

Neke od ovih simptoma imaju i deca koja nemaju disleksiju i disgrafiju. Razlika je u tome �to su simptomi kod dece s disleksijom i disgrafijom� trajniji, ja?i i brojniji, nego kod dece sa prolaznim te�ko?ama u ?itanju i pisanju.

Ukoliko roditelji primete neke od ovih simptoma neka se �to pre obrate defektologu,psihologu ili logopedu radi saveta �ta i kako dalje. Ne mora se uvek raditi o disleksiji, mogu?e je da se radi samo o prolaznim te�ko?ama ili te�ko?ama u u?enju ili ne?emu tre?em. Dijagnoza disleksije se dobija nakon uradjenih testova i pregleda.

Ono �to je zanimljivo i na �ta� mnogi autori ukazuju je ?injenica da deca sa disleksijom imaju problem i sa:

-��������� Orijentacijom u prostoru,

-��������� Razlikovanjem leve i desne strane,

-��������� Finom motorikom, ( Vezivanjem pertli u uzrastu kada bi to ve? trebali da znaju ).

-��������� Dezorijentacijom,

-��������� Vrtoglavicom i mu?ninom tokom ?itanja,

-��������� Ravnote�om i koordinacijom, (ose?aj da ?e pasti na pokretnim stepenicama )

-��������� Procenom protoka vremena ( ne znaju da procene pola sata, sat vremena )

-��������� Gledanjem na sat,

-��������� Hiperaktivno�?u, nemogu?no??u da mirno sedi,

-��������� Sa redosledom ne?ega �to treba da uradi.

 

KSAFA aparat omogu?ava deci sa disleksijom, disgrafijom, govornim poreme?ajima �i �deci sa o�te?enjem sluha adekvatan tretman i �ranu stimulaciju, �to je uz ranu dijagnostiku od velikog zna?aja za dobar rezultat .

Disleksija se kod nas na�alost otkriva prili?no kasno usled neinformisanosti roditelja ali i nastavnika , �to sve uti?e da ta deca mnogo trpe u �koli od odbacivanja i ismevanja drugova, preko� lo�ih ocena i� nezadovoljstva nastavnika pa sve do kazni i nerazumevanja roditelja. U jednom takvom okru�enju kako je ve? navedeno, �nije ?udno ni ispoljavanje agresije, priklanjanje lo�em dru�tvu ali ni izolacija. Mogu nastati� i ozbiljne psihi?ke traume. Pitanje je samo da li tako mora. Dovoljno je malo� dobre volje da se informi�u ljudi i podigne nivo znanja o disleksiji i disgrafiji u celoj zemlji. A onda ova deca postaju ono �to u stvari i jesu neverovatno talentovana, pametna , vredna. Postaju deca koja ?e jednoga dana mo�da promeniti ovaj svet ukoliko on poku�a da njihove muke sa slovima shvati i olak�a.