Šta je disleksija a šta disgrafija?

Šta je disleksija a šta disgrafija?

Šta je to disleksija?

Prema Prof. Dr.Spaseniji  Vladisavljević  (knjiga Disleksija I disgrafija – Zavod za udžbenike I nastavna sredstva Beograd 1991. ) Disleksija je okarakterisana kao poremećaj u učenju čitanja uprkos normalne
inteligencije, dobrog vida, sistematske obuke i ostalih povoljnih edukativnih, psiholoških i socijalnih faktora. Disleksija se često naziva i razvojnom disleksijom jer se smatra da proizilazi iz problema dečijeg razvoja .“

Disleksija je, prema definiciji Orton Dyslexia Society, jedna od nekoliko teškoća u učenju.

Disleksija je prema prof.Golubović, poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih  edukativnih psiholoških i socijalnih uslova. Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast (Golubović, S. 2000).

Ukoliko vase dete  i pored prosečne ili nadprosečne inteligencije ne može da nauči da čita ili mu isto predstavlja  problem u smislu razumevanja pročitanog  možemo posumnjati da se radi o disleksiji. Disleksija se vrlo često  javlja paralelno sa disgrafijom koje označava  problem sa pisanjem  i sa diskalkulijom (smetnje u računanju).

Disgrafija je poremećaj u savladavanju veštine pisanja. Manifestuje se  neurednim i nečitljivim rukopisom, slovima koja su različite veličine i neravna, nepovezana ,a redovi  su postavljeni  koso ili ukrivo.  Slova su okrenuta na pogrešnu stranu, nedostaju ili se zamenjuju drugim slovima,rečeninica je gramatički nepravilna.

Ova dva sindroma  često zagorčavaju život deci od najranijih razreda. Disleksija se često spoznaje tek u drugom ili trećem razredu kada dete počinje da zaostaje u čitanju, pisanju  i razumevanju pročitanog za vršnjacima. Problem postaje vremenom sve gori  jer se gradivo koje treba  pročitati i naučiti samo povećava.  Tada počinje pakao I za dete I za roditelje. Slede loše ocene, ismevanje od strane druge dece,  pritužbe nastavnika ( uz kvalifikovanje deteta kao sporog,lenjog, nezainteresovanog  ). Kod deteta se tada se mogu javiti i neki od ova dva oblika reakcije. Ono će potražiti društvo  dece koja su problematična  ili će se povući u sebe i zatvoriti. Tako će se naravno stvoriti jedan  gard prema okolini, školi, profesorima pa I prema samim roditeljima, koji će od svog deteta ne razumevajući njegovu teškoću tražiti da uči još više.

Jasno je dakle da nije problem u učenju već u čitanju. Taj problem nije lako prevazići, on ostaje  I ne može se u klasičnom smislu “izlečiti” sa njim se mora naučiti živeti uz mnogo rada, vežbi, razumevanja I on će tek onda, vremenom postati uslovno rečeno lakši I podnošljiviji ( naravno u zavisnosti od vrste i težine disleksije ).

Izuzetno je važna podrška roditelja,porodice I nastavnika jer bez nje nema ni rezultata. Ipak ono što je najvažnije to je da njih moramo informisati o tome šta je to disleksija,kako je primetiti, gde je dijagnostifikovati I kako je pobediti.

Disleksija se retko primećuje  pre polaska u školu, mada se to redovnim predegledom kod defektologa, psihologa ili  logopeda na osnovu pojedinih parametara može naslutiti i u ranijem periodu. Zato valja obratiti pažnju na neke od sledećih znakova:

Moje dete možda ima disleksiju ako:

-          Ima problem da pročita reč, ili ne razume pročitanu reč,

-          Žali se da mu se slova kreću,vrte u krug, okreću,

-          Meša fonetski slična slova d-t, g-k, m-n,…

-          Čita slovo po slovo, sporo ili na slogove,

-          Zamenjuje slova slična po obliku b d, s z,b p,

-          Zamenjuje slogove ili ih guta ili dodaje, (bord – brod,vatra-trava )

-          Jednu reč  svaki put drugačije pročita,teško je pamti,

-          Često vidi slova kao u ogledalu…

-          Zamenjuje reči  ( dobar-obad ) ili pogadja reči

-          Preskakanje kratkih reči  u rečenici ( predlozi , prilozi , veznici )

Moje dete možda ima disgrafiju ako:

-          Piše s desna na levu ili kao u ogledalu,

-          Ne razlikuje slova slična po obliku,

-          Ne razlikuje slova slična po zvučnosti ( izgovoru ),

-          Teško povezuje glas sa slovom,

-          Neuredan rukopis, teško čitnjiv,loše postavljen u prostoru,ukrivo pisanje,

-          Slova su velika ili mala, uglasta, nepovezana jedna sa drugim,

-          Gubljenje slova ili menjanje mesta slovima ,

-          Zamena slova sličnih po obliku ili izgovoru,

-          Reči su zbijene ili previše razdvojene, ukoso ili talasasto napisane,

-          Teškoća prilikom pamćenja slova

-          Menjanje redosleda slova u reči prilikom pisanja…

 

Neke od ovih simptoma imaju i deca koja nemaju disleksiju i disgrafiju. Razlika je u tome što su simptomi kod dece s disleksijom i disgrafijom  trajniji, jači i brojniji, nego kod dece sa prolaznim teškoćama u čitanju i pisanju.

Ukoliko roditelji primete neke od ovih simptoma neka se što pre obrate defektologu,psihologu ili logopedu radi saveta šta i kako dalje. Ne mora se uvek raditi o disleksiji, moguće je da se radi samo o prolaznim teškoćama ili teškoćama u učenju ili nečemu trećem. Dijagnoza disleksije se dobija nakon uradjenih testova i pregleda.

Ono što je zanimljivo i na šta  mnogi autori ukazuju je činjenica da deca sa disleksijom imaju problem i sa:

-          Orijentacijom u prostoru,

-          Razlikovanjem leve i desne strane,

-          Finom motorikom, ( Vezivanjem pertli u uzrastu kada bi to već trebali da znaju ).

-          Dezorijentacijom,

-          Vrtoglavicom i mučninom tokom čitanja,

-          Ravnotežom i koordinacijom, (osećaj da će pasti na pokretnim stepenicama )

-          Procenom protoka vremena ( ne znaju da procene pola sata, sat vremena )

-          Gledanjem na sat,

-          Hiperaktivnošću, nemogućnođću da mirno sedi,

-          Sa redosledom nečega što treba da uradi.

 

KSAFA aparat omogućava deci sa disleksijom, disgrafijom, govornim poremećajima  i  deci sa oštećenjem sluha adekvatan tretman i  ranu stimulaciju, što je uz ranu dijagnostiku od velikog značaja za dobar rezultat .

Disleksija se kod nas nažalost otkriva prilično kasno usled neinformisanosti roditelja ali i nastavnika , što sve utiče da ta deca mnogo trpe u školi od odbacivanja i ismevanja drugova, preko  loših ocena i  nezadovoljstva nastavnika pa sve do kazni i nerazumevanja roditelja. U jednom takvom okruženju kako je već navedeno,  nije čudno ni ispoljavanje agresije, priklanjanje lošem društvu ali ni izolacija. Mogu nastati  i ozbiljne psihičke traume. Pitanje je samo da li tako mora. Dovoljno je malo  dobre volje da se informišu ljudi i podigne nivo znanja o disleksiji i disgrafiji u celoj zemlji. A onda ova deca postaju ono što u stvari i jesu neverovatno talentovana, pametna , vredna. Postaju deca koja će jednoga dana možda promeniti ovaj svet ukoliko on pokuša da njihove muke sa slovima shvati i olakša.

26 komentara

  1. Kako smo na sajtu Prvog Srpskog društva za disleksiju imali tehničkih problema i nisam mogla odgovore na postavljena pitanja proslediti na email adrese posiljaoca. Odgovore ću postaviti ovde u nadi da će naći put do onih kojima trebaju.

    PITANJE Od nedavno sumnjam da moj sin od 8 godina ima disleksiju. Zakazali smo kod logopeda (termin za dve nedelje), ali u medjuvremenu razgovaramo o podsticanju vece samostalnosti kod sina (npr. samostalni odlazak u skolu). Da li su deca sa disleksijom izlozena vecoj opasnosti u situaciji kao sto je prelazak ulice (slabija koncentracija, zamena levo-desno, odredjivanje udaljenosti i brzine vozila…)?

    ODGOVOR: Što se osamostaljivanja tiče to će ići polako,korak po korak. Pogotovo ako dijagnoza pokaže da se radi o disleksiji. Vi ćete morti dosta da pomažete detetu prilikom učenja , naravno u saradnji sa profesorima. I uz tretman logopeda ili defektologa. Vremenom će se dete polako osamostaliti ali prvi koraci su teški naročito dok se traži najoptimalniji način učenja. Svako dete ima svoj metod učenja koji mu najviše odgovara pa taj način treba forsirati a na to treba ukazati i učitelju. Važno je samo podržati dete i razumeti ga. Podrška porodice mnogo znači, naravno uz saradnju sa učiteljem tu se može postići mnogo i što je najvažnije izbeći stresove koji bi u suprotnom mogli da nastanu , a to bi moglo ozbiljno uticati na psihofizički razvoj deteta , školovanje kao i na socijalni život. Disleksija je nešto sa čim mnogi žive, tek od nedavno kod nas se više počelo govoriti o ovom sindromu. Nedavno je usvojen Tempus ISHEDS projekat IDENTIFIKACIJA I PODRŠKA STUDENTIMA SA DISLEKSIJOM U VISOKOM OBRAZOVANJU.
    Tako je na predlog Prof.Dr.Golubović , prvi put u istoriji Univerziteta i države Srbije usvojen dokument „Politika Univerziteta u odnosu na studente sa disleksijom“ kojim su regulisana prava na podršku u studiranju studentima sa disleksijom i date smernice za akademsko osoblje i osoblje za podršku studentima sa disleksijom. I to je ono što ohrabruje.
    Disleksicari se srecu sa problemima kada je u pitanju percepcija i opazanje, postoje i ispadi koji su nazvani dezorijentacija a koji se normalno ponekad javljaju i kod drugih osoba kada je mozak prebukiran informacijama.
    Naravno postoje oblici disleksije gde je vizualno – prostorna percepcija i orijentacija slabija.
    U slučaju ovog oblika disleksije usmeni govor može biti dobar ali je snalaženje u vremensko prostornim odnosima problematično. Ne mogu da odrede šta se dešavalo pre a sta kasnije, da li je nešto ispred ili iza, levo ili desno. Kod ovih osoba javiće se problem sa redosledom mesci u godini, dana u nedelji i sl…
    Postoje disleksičari kojima vožnja kola predtavlja problem te i ne žele da samostalno upravljaju vozilima. Naravno to se ne može generalizovati i shvatiti kao pravilo već samo kao slučaj. Moguće je da se osoba ne može skoncentrisati na bitne opažaje koji su relevantni u vožnji usled mnoštva informacija kojima je bombardovan mozak te zato ima problem kada je učestvovanje u saobraćaju u pitanju.
    Tako nešto svakako može biti problem i disleksičnoj deci sa većim stepenom dezorijentacije i to naročito u ranijem uzrastu. To se pojačava ukoliko su prisutni problemi sa koordinacijom. Tada nipošto ne savatujem vožnju biciklom jer takav način učestvovanja u saobraćaju može biti opasan po njih.
    Prilikom polaska u školu naravno trebalo bi da se deci skrene pažnja na pravila u saobraćaju sa naglaskom na prelaženje ulice. Naravno posle toga bi tu rutu nekoliko puta trebali da predjete zajedno preslišavajući dete gde i kako se prelazi ulica. Naravno sve ovo će dati rezultat pod uslovom da disleksija nije izražna u tom obliku to jest da dete nema velike dezorijentacije kada je spoljni svet u pitanju ili još neki probem vezan za opažanje i samu koncentraciju prostoru koje mogu biti opasne za njegovu bezbednost na tom uzrastu. To ne mogu da Vam preciziram bez upoznavanja sa detetom. U principu ukoliko je škola blizu i nema većih ulica i raskrsnica to sve ne bi trebalo da bude problem . Ipak dok samo dete ne oseti da je sigurno Vi svakako treba da ga pratite u školu, jer nekim disleksičarima treba vremena da steknu sigurnost. Mada, ponavljam nema nekih releventnih podataka o disleksiji kao izazivaču nesreća u saobraćaju, čak šta više pojedini disleksičari se često odlučuju za zanimanje vozača i sl. Ove osobe ne bi trebalo da imaju većih problema u saobraćaju, jer dezorijetacije najčešće nastaju prilikom čitanja. Naravno to je sve individualno i ni jedna dijagnoza disleksijie nema identične parametre. Zato su moji saveti prevashodno bazirani na opštim preporukama za bezbednost u saobraćaju koje važe za sve. Ipak,najmerodavnije je samo dete i njegov osećaj da li se oseća sigurnim da samostalno krene u školu. Ukoliko postoji strah baziran na nekoj vrsti dezorijentacije možda treba da samostalni odlazak malo odložite. Ali sačekajmo dijagnozu.
    Ukoliko imate još neko pitanje slobodno mi se obratite.

  2. Poštovana,
    da li je disgrafiju moguće ustanoviti kod predškolskog deteta uzrasta od 5 godina koje još ne piše? On prepoznaje slova i kratke reči može i da pročita, ali ni ne pokušava da piše. Sa crtanjem ima puno problema, crta daleko lošije od svojih vršnjaka, a pojedine poteze olovkom (npr. krug koji se crta odozgo pa nadesno) mu je gotovo nemoguće da napravi (umesto toga uvek vuče poteze odozdo pa nalevo; tako npr. i prilikom pisanja broja 3 nikako ne može da napravi ova dva polukruga odozgo na dole – jer se pišu potezima na desnu stranu, već mu uporno ruka ide na levo, pa nastane trojka u ogledalu.
    Inače, ide kod logopeda zbog nepravilnog izgovaranja pojedinih glasova, i dobro napreduje (skoro smo krenuli), ali još nije bio na psihološkom testiranju.
    Hvala unapred na odgovoru.
    Pozdrav

    • Ivana Dakić

      Disgrafija je poremećaj u učenju pisanja ili sticanju sposobnosti pisanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, odgovarajuće edukacije i socijalnih uslova. (Golubović, 1998).
      Već u predškolskom uzrastu moguće je predvideti da li bi dete moglo imati problem sa pisanjem ili čitanjem, i to kroz ispitivanje glasovne analize i sinteze. Ako dete ne razlikuje glas od sloga i ne ume da integrise glasove u reč, moguće je da će imati poteškoće u pisanju i čitanju. Naravno o svemu je najbolje da se konsultujete sa logopedom kod koga vodite dete jer će Vam on sve pojasniti I eventualno dati I vežbe koje možete praktikovati u radu sa detetom.
      Naravno kasnije treba obaviti I testiranje.
      Ukoliko imate još pitanja slobodno mi pišite.

  3. Da li se kod deteta uzrasta od dve godine, koji poznaje sva slova vec od 18 meseci, mogu naslutiti neke naznake buducih poteskoca u citanju ako pri identifikaciji slova krece pojedinacno i izgovara ih brzo sa desne na levu stranu? Inace, radi se o vrlo inteligentnom, radoznalom, aktivnom, pricljivom i potpuno zdravom decaku kome se posvecuje puno paznje i podsticaja u igri, ucenju, citanju bajki, slagalicama i sl.

    Hvala!

  4. Da li se kod deteta uzrasta od dve godine, koji poznaje sva slova vec od 18 meseci, mogu naslutiti naznake buducih poteskoca u citanju, ako je iznenada, sasvim slucajno poceo da glasno, brzo, identifikuje slova, jedno po jedno, sa desne na levu stranu? Inace, radi se o vrlo inteligentnom, radoznalom, pricljivom, aktivnom, potpuno zdravom decaku kome se posvecuje puno paznje i podsticaja u edukaciji, igri, citanju bajki,redjanju slagalica, slusanju muzike i dr.

    Hvala unapred na Vasom odgovoru!

    • Ivana Dakić

      Postovana,
      Veoma je rano reci bilo sta sto ide u prilog da je problem vezan za disleksiju, mada se ovakvo citanje ponekad moze vezati za istu.
      Iako niste naveli kojom rukom pise, moguce je da se radi o levorukom decaku , kod ove ( a ponekad I kod desnoruke dece ) u (ranom ) predskolskom uzrastu se desavaju ovakvi primeri pisanja u obrnutom smeru.
      Takodje desava se da je ,na primer, kod neke levoruke dece dominantno desno oko ( ili obrnuto ) pa I to u odredjenim slucajevima moze da utice na konfuziju u pogledu citanja.
      Poznato da je izvestan procenat levoruke dece imao u jednom trenutku problem sa pisanjem “kao u ogledalu”. Ova deca imaju osobinu u ranoj dobi da im je svejedno odakle počinje čitanje ili pisanje od gore, dole, s leva ili desna.
      Slican nacin “obrnutog” pisanja mogao se videti cak I u nekim spisima Da Vincija.
      Ono sto treba da znate je da se kod dece razvija prvo osecaj lateralizovanosti. Odnos levo desno. Tek kasnije ova unutrasnja svest o lateralizovanosti sazreva I tada se javlja osecaj za pravac pa stoga mislim da za sada nema razloga za brigu. Mozak deteta na tom uzrastu jednostavno nije razvijen do nivoa da prati paraleno pravac pisanja I redosled slova.
      Ako dete prepoznaje slova I izgovara pravilno glasove. Na tom uzrastu to je stvarno sjajno.
      Ukoliko se ovaj trend pisanja sa desna na levo nastavi I nakon 5, 6 ili cak 7 godine mozemo imati sumnje da se radi o nekom problemu , neuroloskoj nezrelosti ili potencijanoj naznaci teskoca u ucenju, I dr. Ali o tom po tom.
      Takodje Vas molim da ukoliko je dete levoruko nikako ne insistirate ne promeni dominantne strane.
      Praktikujte razlicite igre, pratite razvoj motorike I vokabulara kao I fonolosko sazrevanje. Mozete se odluciti I za igru postavljanja slova ili kartica sa slovima I to na pocetku, slovo po slovo sa leve na desnu stranu. Moze biti zanimljiva I korisna igra. Ima mnogo igara I aktivnosti koje na tom uzrastu mogu doneti dosta benefita u razvoju motorike, grafomotike i govora a sudeci prema razvoju Vaseg decaka ( na osnovu svega sto ste napisali ) Vi to vec , kako se cini, veoma uspesno I sprovodite u delo.

  5. Molim vas za savet.imamo kcerku koja je krenula godinu dana ranije u skolu.jako tesko nam ide pisanje i citanje.pocela sam da brinem kad sam primetila da cita slovo po slovo a nikako ne moze da sve sjlopi u rec.pored toga sto po 2 sata dnevno radim sa njom ne zna sta je procitala.pored svega npr cita od pozadi.kad racuna nikako da razume da plus je sabiranje a minus oduzimanje.kad joj ja pokazujem prste izracuna kao iz puske a sama nikako.napominjem da je jako inteligentna zna engleski pesmice cak cele recinicce izgovara.nastavnica me tesi da je razlog tome sto je mladja od vrsnjaka i da ne brinem.molim vas za pomoc zaista radim sa njom a ne vidim nikakav napredak.hvala unapred

    • Ivana Dakić

      Postovana tesko je ovako na daljinu reci o cemu se radi. Na osnovu recenog evidentno je da dete ima problema u usvajanju gradiva iz srpskog jezika I matematike ali da li je u osnovi svega disleksija tesko je reci jer nije uradjeno testiranje.
      Molim Vas da mi se javite na neki od brojeva telefona sa sajta da bih Vas uputila na institucije u kojima mozete uraditi testiranje.

  6. Jelena Brkic

    Nakon silnih pregleda i veoma, veoma teskog ucenja, ustanovljeno je da dete ima blazi oblik disleksije, sada je u osmom razredu. Da li je kasno za pomoc, kako dalje.

    • Ivana Dakić

      Postovana Jelena , prema mom misljenju nikada nije kasno za rad I pokusaj da se savlada citanje, pisanje ili ucenje. Ipak disleksija se ne moze „izleciti “ jer je ona jednostavno drugaciji nacin organizovanosti mozga I samim tim I specificni nacin ucenja I usvajanja gradiva. Ipak, mogu se postici dobri rezultati I pomoci detetu da savlada sve ono sto bi mu bez tretmana I rada sa njim predstavjalo veliki I neresiv problem. Nemojte se obeshrabriti pruzajte detetu podrsku, trazite pomoc I nacin na koji najlakse uci…
      Imala sam zadovoljstvo da sa uspehom radim I sa dosta starijim osobama sa disleksijom. Ako zelite javite mi se na neki od navedenih brojeva telefona da Vas uputim na odredjenu literaturu, I da Vam dostavim film o disleksiji za koga smo ( ljubaznoscu Ambasade Republike Indije ) dobili dozvolu da delimo u cilju upoznavanja sa disleksijom.

  7. Postovani
    Razredni sam nastavnik i vodim cetvrti razred. Jedan moj ucenik ima velike probleme sa citanje i pisanje. Reagovao sam kod skolskog psihologa. Psiholog je utvrdila da se radi o disleksiji. Roditelji tog ucenika, tu cinjenicu nikako da prihvate. Uporni su da kod deteta nema nikakvih problema. Sa ucenikom i nemam neki problem (sa njim radim malo vise), ali roditelji su mi problem! Traze velike rezultate. A sta ja vise da radim, verujte zelim da mu pomognem i dajem svij maksimum! Kako da postupim, a da shvate da je to maksimum sto moze njihov sin da postigne. Samo da dodam, po matematike ima 5, a odlican je i u sportu. Naj odgovoniji je ucenik u celom klasu. NAJVECE HVALA!!!

    • Ivana Dakić

      Postovani, Veoma je lepo I za svaku pohvalu to sto sto ulazete napor da pomognete svom uceniku I upoznate roditelje sa disleksijom.
      To sto se neko sakriva I zabija glavu u pesak ne znaci da ce problem nestati, postace vremenom samo tezi. Ukoliko vec dete ima dijagnozu disleskije ono treba da dobije adekvatan tretman I podrsku svoje porodice jer ce se sa obimom gradiva I predmeta njegov problem samo intenzivinije manifestovati u vidu problema sa citanjem I usvajanjem lekcija.
      Odlicno je sto radite sa njim I to mu sigurno mnogo znaci, ipak roditelji moraju sami shvatiti da disleksija nije nesto sto ce proci. Takodje nije nesto cega se trebaju stideti. Mnogi poznati ljudi su postigli dosta u zivotu uprkos ( ili mozda zahvaljujuci ) disleksiji. (Pogledajte na sajtu listu onih koji su stvarali sa disleksijom.) Roditelji moraju shvatiti da dete trenutno treba njihovu podrsku i pomoc. Neka psiholog insistira da odu na testiranje ukoliko postoji u Vasem mestu neka institucija gde se isto moze uraditi. Ukoliko I to odbiju ( a ja se iskreno nadam da nece jer bi to bilo u najmanju ruku neodgovorno ako je psiholog vec rekao da kod deteta postoji dijagnoza disleksije ) pokusajte da im date da odgledaju film koji svima preporucujem:“ Taare Zameen Par“ (2007), to je film o decaku koji ima disleksiju a ciji roditelji I ne znaju sta je to. Oslikava mnoge muke kroz koje deca sa disleksijom prolaze u skoli , u odnosima sa drugom decom a ponekad I u porodici. Ali je sa druge strane veoma edukativan I motivisuci I za dete I za roditelje ali I za nastavnike.
      Verujem da ce mozda film uraditi ono sto Vase ili misljenje psihologa nisu mogli.
      Pozdravljam Vas I nadam se da sam makar malo pomogla.

  8. Biljana Hofer

    Postovani ,da li se dete sa disgrafijom moze upisati u srednju skolu preko broja predvidjenog za upis, ako osnovnu skolu ne zavrsava po IOP-u? Ako moze,na koji nacin?
    Spostovanjem,hvala.

  9. Postovajne sin mi je 9 godina ima problem sa govorom veoma je povucen sad ide i na privatni casovi da se podobri malo rekli su mi da je nasledno molim za pomos unapred hvala a mecu vremena sa da radimo pozdrav

    • Ivana Dakić

      Postovana niste mi rekli da li ste bili sa detetom na testiranju u nekoj nadleznoj instituciji.Kako ne znam odakle ste ne mogu da Vam preporucim gde da odete na testiranje. U Beogradu mozete da odete u: Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora http://www.iefpg.org.rs/index.php/en/ , Zavod za psihofizlioloske poremecaje i govornu patologiju http://www.zgp.org.rs/ ili neku drugu instituciju.
      Nakon uradjenog testiranje dete ce dobiti dijagnozu a to ce mu u velikoj meri pomoci da dobije odgovarajuci tretman.
      U svakom slucaju nemojte oklevati i odmah idite da se uradi testiranje i pregled. Takodje je veoma vazno da se sto pre pocne sa tretmanom.
      Bez obzira na dijagnozu detetu morate pruziti podrsku, hvaliti ga i hrabriti i za najmanji pomak i naoruzati se strpljenjem samo tako ce uspeti da se izbori sa svim nedacama. Ukoliko jos nekako mogu pomoci javite mi se.

  10. Postovana, nasa devojcica ima 6.godina, uporno mesa pisanje slova b, d, g( ne moze da zapamti na koju stranu idu produzeci(stomaci) kod ovih slova ali i br.6,9…slagalice slaze odlicno kada ih gleda sa gornje strane(odozgo) i to oduvek…mozete li mi reci o cemu se radi?
    Pozdravljam Vas i zahvaljujuem na odgovoru

    • Ivana Dakić

      Postovana,
      Tesko je na osnovu navedenog postaviti dijagnozu. Molim Vas javite mi se na neki od brojeva telefona da bi mogli detaljnije da mi opisete probleme koje dete ima.

  11. U velikom broju slucajeva disleksija i disgrafija su u djeteta istodobne, u jedinstvu. Ipak, u mnogim slucajevima specificne teskoce u pisanju postoje zasebno. Takvo dijete moze imati teskoce u citanju samo na pocetku skolovanja, a ozbiljne teskoce u pisanju ostaju mnogo duze, kada je citanje vec svladano. Statisticka istrazivanja pokazuju da su poremecaji u pisanju u ucenika 4., 5. i 6. razreda osnovne skole 2-3 puta cesca pojava nego poremecaji u citanju.

  12. vladimir markovic

    ovo je svakako jedan od najboljih clanaka koji sam procitao o disleksiji.najime meni je disleksija otkrivena u 3 razredu osnovne skole.svie simptome koji su ovde navedeni sam ja imao.u osnovnoj skoli nisam imao toliko problema jer su mi ucitelji uglavnom pomagali kada je rac o pisanju i citanju .nisam imao probleme u reprodukovanju naucenog , sta vise u usmenim ogovorima sam stalno dobijao jako dobre ocene.problemi su nastali kada sam upisao srednju skolu gde sam doziveo klasicno sikaniranje od strane profesora.pre svega maternjeg jezika.ali dobro nema veze. zeleo bi da naglasim komponentu koja je ovde navedena kao jedn od simptoma a to su vrtoglavice i mucnina prilikom citanja ,dezorjentacija u prostoru i problem sa definisanjem protoka vremena.na svu srecu ovi spmptomi ulaskom u adolescenciju se dosta smanjuju kod nekih gotovo i da nestaju.moj savet je da ljudi sa disleksijom sto pre naprave rutinu to vazi i za roditelje koji imaju decu sa disleksijom .naime detetu treba napraviti rutinu recimo sa nekom sporckom aktivnoscu,mpr trening voznja bicikla, setnja i obavezno mu staviti sat na ruku i reci kada da se vrati i koliko da ostane.dete ne treba terati da cita na silu .jako je bitan pravilan nacin disanja. ono sto je jako bitno je da iako disleksija ostaje kao trajni poremecaj da kraja zivota njeni simptomi se vremenom sve vise ublazavaju .
    eto toliko.e da i stiv jobs je imao disleksiju pa je napravio appl :p pozdrav za sve i srecno !!!

    • Ivana Dakić

      Postovani Gosp. Markovicu hvala Vam sto ste Vasa iskustva podelili sa nama a hvala i na lepim recima vezanim za clanak.
      Potpuno se slazem sa Vama oko sportskih ( ili umetnickih ) aktivnosti zavisno od interesovanja ili talenta. Takodje i oko cinjenice da se nista ne sme raditi na silu . Radi se polako uz cesce pauze i uz mnostvo pohvala koje ovoj deci vracaju poljuljano samopouzdanje. Vrlo cesto su to izuzetno darovita i nadprosecno inteligentna deca ali im je tesko da u to poveruju. Jos jednom hvala sto ste podelili sa nama Vasa iskustva budite slobodni da to cinite i nadalje jer nekome mozda upravo Vi mozete pruziti pomoc u vidu motivacije da se moze uspesno izboriti sa disleksijom i zavrsiti ( koliko god se to ponekad u osnovnoj skoli tesko i nemoguce cinilo ) i visoke studije.

  13. Poštovana,
    Na ovu internet stranicu sam upravo naleteo, u pokušaju da na internetu nađem savet kako da našoj ćerkici pomognem da poboljša čitanje (koje joj ide dosta teško). Tekst mi je dao dosta širi pogled i mnogo vam hvala na tome!
    Ona sada ima 9 godina. Voli crtanje i slikanje, ume da se sama zaigra satima, primećuje detalje i veoma je uporna.
    Do uzrasta od 5 godina je imala problema sa izgovorom nekih slova, ali je to nekako rešila sama, bez logopeda. Radila je s majkom na izgovoru, a zatim je danima dok bilo šta drugo radi ponavljala reči sa slovima koje ne može da izgovori, sve dok nije uspela. Bez bilo kakvog pritiska. Na to smo svi ponosni.
    Mislio sam da će na isti način rešiti i teškoće u čitanju, ali to ide teže. Ćirilična slova je prilično brzo naučila, ali spajanje u reči teže ide. Zbog toga čita prilično sporo i dešava se da zaboravi početak rečenice dok stigne do kraja (pa mora da se vrati) ili pretpostavlja neke reči na osnovu smisla (što ume da dovede do toga ne pogodi, tj pogrešno pročita). Latinica u drugom razredu je unela dodatnu konfuziju, i nju sporije čita od ćirilice.
    Piše uredno, ali sporo. U pisanju ume da pobrka slova koja su slično izgledaju ili su kao u ogledalu. Ili proguta neku reč.
    U govoru ume da zastane, kao da potroši vazduh, pa je drugi često na tom mestu prekinu i ne saslušaju. I inače malo sporije priča od naše druge dece.
    Matematika joj dobro ide, ali problemi nastaju zbog sporijeg čitanja i pisanja, tj. zbog toga što ne stigne da pročita ili napiše zadatak. Naročito od kada su se pojavili duži, tekstualni zadaci.
    Ostalo: nekada potpuno neočekivano izgubi orijentaciju i krene na pogrešnu stranu, ima mučnine i glavobolje (prošli smo sve testove, ne postoji fizički razlog), vezivanje pertli je tek skoro naučila i još uvek nije baš spretna. Veoma dobro reaguje na pohvale, dok se na kritiku povlači u sebe.
    Ona je jedno divno dete, veoma maštovito, neke stvari vidi ili primećuje iz drugačije perspektive, tiha je i vredna, ali i pored truda joj je čitanje zaista naporno.
    Molim za savet kako da se postavimo i odakle da krenemo.
    Hvala još jednom!

    • Ivana Dakić

      Postovani meni se cini da ovde ima dosta toga sto moze ukazivati na disleksiju. Ipak ono sto je najvaznije je da se prvo uradi dijagnostika i shodno tome ce se odrediti tretman.
      Odlicno je sto se sa njom toliko radi i sto i sama ima toliko entuzijazma i zelje da savladava prepreke. Disleksija nije nesto se moze samostalno lako prevazici. Tu su potrebni tretmani, vezbe, posvecenost, trud i podrska roditelja i nastavnika ali i strucnjaka.
      Neophodno je praviti cesce pauze prilikom ucenja ili citanja, potrebno je mnogo pohvala, vezbi za memoriju i koncentraciju i iznalazenja najboljeg nacina na koji dete usvaja.
      Molim Vas kontaktirajte me na neki od brojeva telefona da Vam dam dalje smernice i objasnim gde mozete uraditi testiranje. Samo uz papire ( ako se pokaze da ima disleksiju ) mocicete da ostvarite pogodnosti predvidjene za decu sa disleksijom tokom skolovanja a to detetu i Vama znacajno moze olaksati skolovanje i borbu sa ovim problemom.
      Pozdrav.
      Ivana Dakic.

  14. Postovana Ivana,

    imam ćerku od 8 godina koja ide u drugi razred. Devojčica ima blaži oblik cerebralne paralize, hoda, priča, nema mentalno oštećenje. Ima pojačan tremor i problem sa finom motorikom, grafomotorikom,hod joj je nestabilan.Koncentracija joj je slaba. Govori malo sporije, pojedine glasove ne izgovara čisto. Govori gramatički ispravno. Na logopedske tretmane je išla punih pet godina, od svoje treće godine.I dalje meša levu i desnu stranu.
    Kada je pošla u školu znala je sva slova, brojeve i osnovne računske operacije. Pošto joj je grafomotorika jako loša, teško i sporo piše.Čitanje joj ide jako teško. Kratke reči čita od pozadi, u dužim rečima preskače po par slogova, veznike i pomoćne glagole u tekstu uglavnom ne vidi, najčešće po smislu nagađa šta piše. U prvom razredu je sve brojeve i većinu slova pisala kao u ogledalu. Sada uglavnom piše kako treba, sem kad se umori pa se desi da napiše naopako neko slovo. Dok piše guta slova, slogove, a dešava se da dugačku reč napiše sa tri slova. Često se dešava da u jednoj reči dva puta zaredom piše jedan glas, ili da po dva puta piše isti slog. Nema orjentaciju na papiru. Slova su neujednačena, razmaci između reči su preveliki ili ih nema. Dvocifrene brojeve jako često čita naopako.
    U početku sam mislila, da zbog osnovne dijagnoze koju ima, i čitanje i pisanje idu kod nje malo sporije. Uz mnogo rada i vežbi ima nekog pomaka, ali je sve to jako sporo. U školi ne želi uopšte da piše. Kod kuće radi domaći i piše, ali samo sa mnom. Kada sedne da piše ili čita stalno se vrpolji i počinje sve da je svrbi. Nema problema da prati gradivo, može sve da nauči i jako je pametna.Kada čita razume pročitano. Matematiku zna solidno, ali duže tekstualne zadatke ne razume dok joj neko drugi ne pročita. Engleski joj ide odlično.
    Interesuje me sa koliko godina može da se utvrdi da li dete ima disleksiju i disgrafiju i kome možemo dalje da se obratimo za pomoć. Da li je možda ovaj problem kod moje ćerke vezan i za cerebralnu paralizu?

    Unapred hvala.

    • Ivana Dakić

      Na disleksiju se moze posumnjati od najranijih dana i znatno pre polaska u skolu ali se najcesce dijagnostifikuje obicno tek u prvom ili drugom razredu. Najbolje je da se obratite i uradite dijagnostiku u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora
      http://www.iefpg.org.rs/index.php/en/
      ili u Zavodu za psihofizioloske poremecaje i govornu patologiju „Prpf.Dr.Cvetko Brajovic“
      http://www.zgp.org.rs/ ili u nekoj od drugih institucija.
      Nakon dijagnostike imacemo cistiju sliku i odrediti i adekvatan tretman.
      Ukoliko jos nekako mogu da pomognem slobodno mi se javite na neki od brojeva telefona.

  15. Molila bih Vas za savet,pomoc. Radi se o mojoj unuci koja ima 10 godina,ima problem sa razumevanjem matematike,desava se da prosto zaboravi sabiranje,oduzimanje a vec je u IV_ om razredu,ima problem da ono sto kod kuce doooobro nauci(srpski,svet oko nas,engleski) u skoli ne moze da uradi kontrolni i da na papir prenese to svoje znanje. Na sve joj je odgovor- ne znam,ne razumem. Ima takodje problem sa koordinacijom pokreta,jos uvek ne moze sama da zaveze kosu u rep. Samopouzdanje veoma malo,vrlo cesto je deca ismevaju. Svuda su je roditelji vodili i kod logopeda i kod psihologa ali nema boljitka.Sta biste nam Vi prporucili. Srdačan pozdrav i unapred hvala!

    • Ivana Dakić

      Postovana, ne znam da li je dete testirano na diskalkuliju. To mozete uraditi u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora
      http://www.iefpg.org.rs/index.php/en/
      ili u Zavodu za psihofizioloske poremecaje i govornu patologiju „Prpf.Dr.Cvetko Brajovic“
      http://www.zgp.org.rs/ ili u nekoj od drugih institucija. Nakon testiranja znace se razlog problema i lakse odrediti tretman.
      Ja u svakom slucaju u tretman ukljucujem vezbe koje deci u velikoj meri pomazu da ostvare bolju koncentraciju u povezanost hemisfera sto njihovo ucenje i rad u skoli cine brzim i laksim.
      Naoruzajte se strpljenjem i pravite cesce pauze,smisljajte strategije koje daju najbolje rezultate kada je njeno razumevanje u pitanju.
      Ukoliko mogu jos nekako da pomognem slobodno me kontaktirajte na neki od brjeva telefona sa sajta.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>