Disleksija I Disgrafija – uzroci i znacaj ishrane

Kao što je poznato, naš mozak se sastoji od dve hemisfere izmedju kojih se nalazi splet nerava-Corpus callosum . Upravo on je veoma važan za njihovu dobru povezanost a to je neophodno u procesima čitanja,pisanja,učenja. Corpus calosum je izgradjen je prevashodno od masti, slično kao I mozak (oko 60%). DHA (dokozaheksenska kiselina ) , koja se u većim količinama nalazi u majčinom mleku I ribljem ulju značajna je strukturna komponenta mozga. Zato je veoma važno dojiti dete a kasnije mu obezbediti balansiranu ishranu. Navedena masna kiselina čini i 93% svih omega 3 masnih kiselina u retini, pa ima veliku važnost I u funkciji oka. Moje iskustvo se apsolutno poklapa sa tvrnjama Dianne Crafrt koja kaže da se korekcijom ishrane I uvodjem esencijalnih masnih kiselina u ishranu deteta ( uz prethodnu konsultaciju sa dečijim lekarom ) I kombinacijom vežbi značajno poboljšavaju inter hemisferne konekcije a samim tim I rad mozga. Ovo ukazuje da vrlo često etiologiju disleksije I disgrafije možemo tražiti I u lošoj medjuhemisfernoj povezanosti. Ovaj sindrom deci predstavlja veliku teškoću tokom celog školovanja jer nije uvek ograničen samo na čitanje,pisanje,učenje već I na spacijanu orijentaciju, ravnotežu,koordinaciju I spretnost.
Ne smemo zaboraviti važnost veze izmedju prednjeg ( expresivnog ) I zadnjeg (receptivnog) dela mozga. Čime se obezbedjuje lako razumevanje onoga što čujemo I našeg govora. Ponekad ova deca često kao da duže procesuiraju informacije dobijene slušnim putem I često pitaju “ šta si rekao”, “molim “ I sl. Tada govorimo o blokiranim auditivim kanalima kojima dete usvaja. Ali o tome ćemo više govoriti u nekom od drugih članaka.
Veza izmedju donjih I gornjih delova mozga je značajna jer u suprotnom dete može biti loše organizovano, neuredno, kada su u pitanju školske aktivnosti ,upravo zato što ne zna šta je prioritetno I šta treba da radi prvo. I u ovim slučajevim u značajnoj meri može pomoći ovaj program I navedene vežbe u okviru Brain traininga koje u sebi sadrže I vežbe istezanja a koje deluju upravo na ovaj problem. Naravno one se moraju raditi uporno tokom cele školske godine 3-4 puta nedeljno.
Doktorka Jacqueline Stordy 2000. započela je s istraživanjem povezanosti DHA i disleksije. Izvela je dvostruku placebo kontrolisanu studiju u kojoj je proučavala decu s ADHD-om, disleksijom i dispraksijom.
Otkrila je da kada je tokom tromesečnog razdoblja davana protokolarna količina DHA (iz ribljeg ulja), došlo do statistički značajnih poboljšanja u sposobnosti fokusiranja, čitanja te koordinacije i ravnoteže ove dece.
Ono što je takodje primetno je činjenica da u mojoj praksi češce srećem dečake sa problemima u učenju. Istraživanja UCLA School of Medicine pokazuju rezultate da dečaci imaju tri puta veću potrebu za gore pomenutom Omega 3 masnom kiselinom DHA od devojčica. Oni će stoga , često pokušavati da taj deficit nadomeste jedući veće količine putera,majoneza I sl . Nedostatak ovih masnih kiselina mogu takodje doprineti razvoju anksioznosti I depresije. Ovo nas ponovo vraća na početak I značaj pravilne ishrane koja uz sistem vežbi detetu može olakšati školovanje,život I rad a ponekad I preduprediti razvoj problema ukoliko se na vreme reaguje.

3 komentara

  1. Disleksija i disgrafija su nasledne u 90% slucajeva. Moji sinovi imaju disleksiju i disgrafiju koju su nasledili od mene. Obojucu sam dojila po dvr godine.Izabrala sam da im se posvetim u potpunosti i da dokažem da mogu da postignu sve samo ako im se prilagodi i dopusti. To su deca sa nadprosecnom inteligencijom i baš zbog toga imaju problrma sa decom iz razreda i nastavnicima.Ima nastavnika koji žele da izađu u sustret, ali i onih koji neće(koli uživaju da ih maltretiraju pred decom).Svuda u svetu se ta deca postuju i daju im veliku podršku. Ovde, ako je roditelj 100% borac i istrajan možda će nesto i uspeti. Ber podrške svakodnevne ne mogu ništa postići.

    • Zorica Jovanovic

      Samo da se predstavim.
      Zorica Jovanović,diplomirani defektolog,surdolog ,logoped.

      • Ivana Dakić

        Hvala koleginice. Tako je, cesto se problem otkrije tek u drugom ili trecem razredu. Ponekad se ogleda i u tome sto dete naizgled zna tablicu mnozenja kad ga roditelj preslisava ali sutradan sve „zaboravi“. To se najcesce desava zbog lose veze medju hemisferama, to jest izmeju kratkorocne i dugorocne memorije.

Odgovori Ivana Dakić Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>