Oštećenje sluha

Oštećenje sluha

Problemi sa sluhom

                                                                                                    Slušno oštećenje podrazumeva trajno sniženje slušne osetljivoeti na zvuk ili podrazumeva smanjenu sposobnost  percepcije zvučnih draži.

Razlikujemo gluve i nagluve osobe.

Kod nagluvosti javljaju se teškoće u razmevanju sagovornika ali i u samostalnom savladjivanju govora.Razlikujemo laku,srednju,tešku,vrlo tešku nagluvost prema klasifikaciji  SZO.

Gluvoća je potpuni gubitak zvučne percepcije kada je kontakt sa sagovornikom putem čula sluha praktično nemoguć. Razlikujemo praktičnu gluvoću ( oštećenje sluha 90db) kada i sa slušnim aparatom ne registruje govor  već samo pojedine zvukove i totalnu gluvoću gde se i pored slušnog aparata ne registruju zvukovi.

Svetska zdravstvena organizacija je definisala i grupisala oštećenja sluha.

-              Laka nagluvost  - postoji nesmetan razvoj govora i dobra artikulacija (gubitak sluha je do 20 dB ) .

-              Srednja nagluvost  (gubitak sluha do 40 dB) u artikulaciji može ponekad biti prisutna distorzija . Ovakve osobe slabije čuju govor na velikoj udaljenosti .

-              Teška nagluvost  (gubitak sluha do 60 dB) kod ovih osoba govor se teško može razviti bez pomoći, pa je leksički fond siromašan. Prisutne su: supstitucije, distorzije,omisije. Komunikacija u ovakvim slučajevima je moguća uz povišen glas ili korišćenje amplifikatora.

-            Vrlo  teška nagluvost (gubitak sluha do 90 dB) govor se u standardnim uslovima ne može razviti. Komunikacija je nemoguća bez korišćenja amplifikatora.

Osobe sa totalnom gluvoćom (gubitak sluha preko 90 dB) ne mogu spontano razviti govor.

Problemi sa sluhom kod dece se često otkrivaju kasno, što sve može da utiče da se do početka tretmana i postavljanja dijagnoze gubi dragoceno vreme. Možda to naizgled nekome nije važno.Ali to nije tako.U slučajevima progresivnog gubitka sluha svaki dan je presudan. Treba iskoristiti svaki ostatak sluha za formiranje glasa, početak tretmana i stimulaciju govora. Ne zaboravimo da u govoru postoji nekoliko faza od plača kojim dete počinje komunikaciju, preko gukanja,  koje  traje sve do 5.-6. meseca kada postepeno prelazi u brbljanje. Dete ovladava postepeno svojim govornim organima i počinje da izgovara slogove  ( ba-ba, ta-ta, da-da, ma-ma ) ono počinje da ispoljava svoja osećanja  putem brbljanja. Od osmog meseca  počinju da izvode niz zvukova kojima pokušavaju da imitiraju konverzaciju.

Nakon devetog meseca deca ulaze u fazu progovaranja ( prve reči ) koje može nastupiti na samom početku devetog ili desetog meseca ili nešto kasnije sve do dvanaestog ili trinaestog meseca. Što je naravno individualno.

Neretko se period progovaranja  poklopi sa periodom prohodavanja, ali to nije uvek slučaj.

Govor se potom razvija dalje sve do sedme ili osme godina kada se završava formiranje artikulacione baze.

Ako uzmemo koliko traje razvoj govora kod čujućeg deteta koje neometano prima stimulus zvuka  iz spoljašnje sredine, jasno je da se u slučaju oštećenja sluha mora raditi na ranom otkrivanju poremećaja i početku tretmana kako bi to dalo rezultate u smislu razvoja  govora kod osobe oštećenog sluha.

Rana detekcija je nešto što mora biti primarno  i čemu treba težiti. To se može postići informisanjem stanovništva i redovnim kontrolama kod pedijatra, izbegavanjem uzimanja medikamenata, u trudnoći bez konsultacije sa lekarom, ali i posmatranjem svoje bebe.

Nisu retki slučajevi da su majke u trudnoći dobile rubeolu ili došle u kontakt sa ovim virusom.  Ako je majka imala antitela protiv virusa rubeole, ali je njihov nivo bio nizak  pa je došlo do bolesti  infekcija se retko prenosi na plod. Ipak I to je moguće i tada se mogu javiti malformacije na plodu ili problem sa vidom, srcem, sluhom ili nekim drugim organima kod deteta. Zato je pregled  u tom slučaju obavezan jer će se dobiti korisni saveti o tome šta uraditi kada I ako dodje do infekcije ovim virusom. Ponekad  inekcije imunoglobulina mogu umanjiti rizik ali to nažalost nije uvek slučaj.

Postoje i drugi virusi (sifilis,CMV citomegalo virus izaziva mononukleozu…) kojih se buduće majke  moraju paziti u trudnoći ali naravno tu je i hereditet. Pitanje nasledja takodje je veoma važno. Ukoliko u porodici već postoji osoba sa oštećenjem sluha  budući roditelji trebalo bi da o tome razgovaraju sa lekarom, koji im može ukazati na mogućnost da dobiju dete sa oštećenim sluhom. To naravno ne mora uvek biti slučaj. Kao što postoje slučajevi da čujući roditelji dobiju dete sa oštećenjem sluha, tako postoje i  obrnuti slučajevi da gluvi roditelji dobiju čujuće dete.

Od skoro postoji način da se otkrije poremećaj sluha kod još nerođenih beba. To se čini  prenatalnim skriningom,  koji se sprovodi u Ginekološko-akušerskoj klinici “Narodni front”. Pregled se obavlja od 26 do 31 nedelje trudnoće jer je tada već formiran slušni aparat.  Koliko je ovaj  pregled značajan izlišno je i govoriti. U  Srbiji  se godišnje na oko 7.000 rodjenih beba, sa težim oštećenjem sluha rode u proseku  dve bebe na  1.000 novorođenih,  dok se sa lakšim oštećenjem rodi šest do devet beba.

Naravno nedavno postoje i pojedina porodilišta koja sprovode skrining test na oštećenje sluha kod novoredjenčadi, što omogućava ranu dijagnostiku i započnjanje tretmana  a samim tim izbegavanje praznog hoda. Ovo bi trebalo da postane praksa u našoj zemlji.

Ukoliko roditelji posumnjaju da se kod njihovog novorodjenčeta radi o oštećenju sluha  treba odmah da se upute kod pedijatra.  Šta bi moglo da ukaže na oštećenje sluha.

-          Ne reagovanje na jak zvuk ,

-          Ne okretanje u pravcu dolaska zvuka,

-          Izostanak gukanja I brbljanja,

-          Ne reaguje na glas roditelja…

          Prema tvrdnji naučnika  Univerziteta Vašington oni su otkrili gen JFGF20, za koji se nadaju da će izlečiti gluvoću. To bi bio zaista uspeh , jer je gluvoća problem od kog pati čak svaka tristota osoba na svetu. Problem je samo što prilikom uklanjanja  tog gena nestaje oko 2/3 treplji ( dlačica ) iz unutrašnjeg uha koje su neophodne za prenošenje zvuka. Njihovim uzgajanjem možda bi se rešio ovaj nedostatak. Ali do tada je još uvek najbolji način ipak preventiva , upoznavanje populacije sa rizicima koji mogu izazvati oštećenja sluha u prenatalnom periodu ali i kasnije, kao i rana dijagnostika jer ona omogućava da se na vreme započne tretman koji je potreban.

Jedan komentar

  1. Bas je cool <3

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>