Oni su živeli i stvarali sa disleksijom
Isak Njutn – Sir Isaac Newton (1642-1727) slavni naučnik, tvorac čuvenih zakona, temelja klasične mehanike.
Tokom školovanja živeo je kod jednog apotekara, od koga je naučio osnove hemije i što je probudilo njegovu želju za bavljenjem hemijskom procesima. Kao dečak bio je tih i povučen, bez mnogo prijatelja. U školi nije bio jedan od boljih djaka a učitelji ga nisu smatrali preterano uspešnim ( što neki smatraju posledicom disleksije ) ali je kasnije postao vrhunski student. Pravio je je modele vjetrenjača, satova a zid njegove sobe bio je ispunjen crtežima , sunčanih časovnika, krugova, geometrijskih tela, ptica… Postoji priča da je kao tinejdžer mogao na osnovu položaja senke odrediti tačno vreme. Ostalo je zabeležen njegov problem predvidjanja putanje leta lopte i načina odbijaja o zidove, koji je ostao enigma za naučnike a koga je tek nedavno, nakon 350 godina rešio jedan tinejdžer.
Kraljica Ana je Isaka Njutna , proglasila vitezom 1705. Godine, što ga je učnilio prvim vitezom medju naučnicima. Ostala je zapamćena njegova sentenca:“ Ako sam video dalje od većine ljudi, to je zato što sam stajao na ramenima džinova.“ ( I. Njutn )
Alexsander Bell – Aleksandar Bel ( 1847 – 1922 )
Poznat je kao izumitelj telefona. On je pronašao telefon tragajući za načinom da pomogne gluvima. Njegova majka je izgubila sluh kada je imao samo dvanaest godina a on sam je imao problem sa disleksijom. To je u velikoj meri uticalo na njegove probleme u školi. Njegova pažnja je bila fokusirana prvenstveno na biologiju, druge predmete je zanemarivao. Aleksandar Bel je kasnije proučavao i jezik gluvonemih i tako upoznao svoju suprugu koja koja je i sama bila gluva. Danas je poznat kao jedan od osnivača društva National Geographic.
„Kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore, ali mi često ostajemo zagledani u ona zatvorena da i ne primetimo ona koja su se možda baš za nas otvorila.“ ( Alexander Graham Bell )
Pablo Picasso – Pablo Pikaso ( 1881- 1973 )
Rodjen je 1881 u Malagi. Još od samog početka školovanja mučio ga je problem zvani disleksija. To se ogledalo u teškoći razlikovanja brojeva, slova i čitanja. Pablov otac je bio professor i vrlo brzo je i pored navedenih problema prepoznao je veliki umetnički talenat kod svog deteta. Njegove slike Gospodjice iz Avinjona, Starac sa Gitarom, Gernica i mnoge druge pomerale su granice u umetnosti.
Pikaso je govorio da ga obrnuto napisan broj sedam podseća na nos njegovog strica.
„ Ko hoće nešto da učini, nađe način, ko neće, nađe opravdanje.“ ( P. Pikaso )
Alberth Einstain - Albert Ajnštanjn ( 1879 – 1955 )
Tvorac teorije relativiteta i dobitnik Nobelove nagrade 1921.godine, jedan od najvećih umova prošlog veka bio je takodje disleksičar. Postoje navodi da je progovorio tek u trećoj godini. Imao je problema sa pisanjem,čitanjem pa čak i sa brojevima. Ostala je zabeležena njegova utešna rečenica koju je upoutio jednoj devočici, Barbari Vilson, kojoj je matematika predstavljala veliki problem: “Ne brini zbog teškoće koje ti zadaje matematika. Uveravam te da su moje teškoće još veće.”
Prema rečima njegove sestre Maje (koje su iznete od strane Tomasa G. Vesta ) problem sa kasnim razvojem govora je u velikoj meri otežavao njegovo školovanje i učinio da ne uspe da upiše fakultet iz prvog pokušaja. Zatim se odlučio da upiše školu specijalizovanu za rad putem vizuelnih ideja i stimulusa koja mu je dosta pomogla u daljem životu ali i naučnom radu .
“ Dve stvari su beskrajne, svemir i ljudska glupost, ali za svemir još nisam savim siguran.”
( A. Ajnštajn )
Agatha Christie – Agata Kristi (1890-1976) poznata spisateljica, tvorac osamdeset i tri knjige koje su i danas jednako popularne kao i u vreme nastanka, takodje je imala problem sa čitanjem i pisanjem. Njeno pisanje je bilo sporo i puno grešaka. Kako nije pohadjala školu, otac ju je kod kuće podučavao matematiku ali je on umro kada je imala jedanaest godina. Ipak, uprkos svemu našla je način da napiše izuzetno čitane knjige, prepune neverovatnih misterija. Ostala je misterija kako je to činila. Pojedini smatraju da je imala pomoćnicu kojoj je diktirala, jer je i ona sama u svojoj autobiografiji tvrdi da je joj je spelovanje zadavalo dosta muke kako u detinjstvu i u kasnijem životu.
Agata Kristi je 1971. godine postala dobitnik najvećeg nacionalnog priznanja, ordena Britanskog kraljevstva.
“Ljudi nisu onakvi kakvih ih se sećamo. Kako godine prolaze, sve više su onakvi kakvi bismo mi hteli da budu i kako mislimo da ih se sećamo. Ako želite da ih zapamtite kao vesele, prijatne i lepe, vi im pripisujete te osobine mnogo više nego što su ih oni zapravo imali.” ( A. Kristi )
Leonardo di ser Pietro da Vinci – Leonardo da Vinci ( 1452 - 1519)
Arihtekta, pronalazač, vajar, slikar, bio je čovek ispred svog vremena i tvorac vanvremeskih umetničkih dela kao što su Mona Liza, Tajna večera, ali i preteče savremenih helikoptera, oklopnih vozila i idejni tvorac ( do duše teorijski ) padobrana. Bio je poznati i po izuzetno tačnim crtežima anatomije čoveka. Svoje beleške pisao je s desna na levo, ali se ne zna da li je to bilo posledica disleksije ili prosto želja da ih sačuva od očiju javnosti. Postoji verovanje da je bio i ambidekster ( pisao je podjednako dobro i levom i desnom rukom ). Mada se kasnije ipak više služio levom rukom. Ipak, u prilog njegovoj disleksiji ide i njegova sentenca po kojoj je takodje ostao poznat.
„ Trebalo bi više ceniti naučnika bez literarnih sposobnosti, nego izuetno pismenog ali lošeg naučnika.“ ( Da Vinči )
Michael Faraday – Majkl Faradej ( 1791. – 1867.) , je bio poznati engleski fizičar i hemičar, tvorac zakona elektromagnetne indukcije i elektrolize. Otkrio je vezu magnetnog polja i svetlosti.
Njemu u čast nazvana je merna jedinica za električni kapacitet – farad ( F ). Takodje je imao značajnih problema sa pravopisom, interpunkcijom, pisanjem velikog slova i sl.
Poznat je i po tome što je odbio titulu viteza koju je dobio od engleske kraljice.
„Naša nauka, otkrivajući nam čuda prirode, treba da nas nadahne divljenjem prema Onome ko ih je načinio.“ (Majkl Faradej)
Walter Elias Disney - Volt Dizni (1901 – 1966)
U svojoj 43 godine dugoj Holivudskoj karijeri napravio je mnoštvo crtanih filmova i likova koji su obeležili detinstvo generacija dece širom sveta. Bio je fasciniran vozovima i jedan od njegovih najdražih junaka nastao je upravo u vozu. To je bio Miki Maus, kome je do 1946.godine i pozajmljivao glas. Dizni je imao velikih problema sa čitanjem,ali je svoj san počeo da ostvaruje upisom na Akademiju finih umetnosti, gde je mogao da usavršava svoj dar – crtanje. Tvorac je Mini,Mikija Mausa, Paje Patka, Pate,Horacija i mnogih drugih crtanih junaka.
Što se tiče nagrada podaci variraju. Prema podacima sa sajta www. en.wikipedia.org. Rekorder je po broju nominacija za Oskara ( 59 ) ali i po osvojenim nagradama Akademije ( 22) i uz još četiri počasna.
„Ako možete da odsanjate možete i da uradite.“ ( Volt Dizni )
Magic Jonson ( Earvin Effay Johnson, Jr ) – Medžik Džonson ( 1959 ) jedan je od najpopularnijih NBA košarkaša svih vremena. Džonson je tokom odrastanja bio jako usamljen i često je bio izložen podsmesima svojih vršnjaka, a sve to kao posledica disleksije. Voleo je košarku. Još kao petnaestogodišnjak pokazivao je veliki talenat za košarku, tada je i dobio nadimak Medžik. Pohadjao je Michigan State University i od tada počinje njegova karijera i uspon medju košarkaške zvezde.
„Želeo sam da pokažem svima da mogu bolje, ali i da mogu da čitam.“ ( Medžik Džonson )
Orlando Bloom – Orlando Blum (1977)
Takodje je jedan od ljudi kojima je disleksija zadavala mnogo problema tokom školovanja. Nije bio sportski tip i Majka i sestra su mu pružale podršku tokom školovanja i ohrabrivale ga da počne da se bavi glumom. Studirao je u Londonu „Guildhall School of Music and Drama“.
„Ako pročitaš 50 knjiga, kupiću ti motocikl“-govorila mi je majka. „Tako je pokušavala da me inspiriše da čitam i pozabavim se disleksijom. Ipak, nisam uspeo da savladam tih pedeset knjiga i nisam dobio motor“ – Orlando Blum.
„Disleksija nije problem zbog nedostatka inteligencije, već zbog pogrešnog pristupa“. ( Orlando Blum )
Keira Knightley – Kira Najtli ( 1985 ) rodjena je u, Teddingtonu, Velika Britanija u porodici glumaca. I Kira se još od detinstva intersovala za glumu, ali su joj roditelji to dopuštali samo ukoliko to ne poremeti njene školske obaveze pa je ona, često morala da uči i za praznike. Kira je imala velikih problema sa čitanjem. Kako je mnogo volela da gleda filmove Eme Tompson, majka joj je u cilju dodatnog motiva u nastojanjima da pobedi disleksiju, nabavila scenario filma:“ Razum i osećajnost“ koga je Kira rado čitala. Svoju prvu ulogu odigrala u devetoj godini i od tada njena karijera beleži mnoge uspehe.
„ Sve se vrti oko savršenstva, zar ne? “ ( Kira Najtli )
Svi oni su živeli i stvarali sa disleksijom,neki od njih naravno to još uvek čine. Disleksija ih nije omela da ostvare svoje želje,planove i snove. Život sa disleksijom nije lak i zahteva mnogo dodatnog rada i truda kako bi se savladale tehnike čitanja ( ili pisanja ) ,ali zato sa druge strane ona otvara mogućnost sagledavanja i spoznaje na jedan posve drugačiji način od uobičajenog. Možda je upravo disleksija na neki način dovela do toga da svi ti veliki umovi svojim pronalascima i promene svet. Svi oni su okusili i njenu gorčinu u činjenici da su u svome detinjstvu često bili usamljeni ili izloženi podsmesima vršnjaka, ali su i uživali u nekim njenim darovima dok su proučavali, stvarali i unapredjivali svet.