Šta u detinjstvu može ukazati na eventualnu kasniju pojavu problema čitanja,pisanja,učenja
Dislekisija može stvoriti velike muke deci ali i roditeljima.Postavlja se pitanje da li se to može sprečiti ili umanjiti? Moguće je . Kako onda prepoznati simptome u ranijem uzrastu koji mogu ukazati da se kod dece mogu javiti navedene teškoće?
- Deca često preskaču fazu puzanja ( koja je važna izmedju ostalog i zbog bolje povezanosti hemisfera ) i odmah počinju da hodaju,
- Deca imaju problem da zapamte pesmice prilagodjene njihovom uzrastu
- Zainteresovani su da slušaju priče ali ne i da uče slova i samostalmo čitaju,
- Ne znaju da izgovore alfabet ili ćirilicu po redosledu
- Imaju problem da izgovore dane u nedelji ili mesece u godini po redu
- Teško pamte više od jedne ili dve instrukcije vezane za aktivnost (npr. ustani,okreni se oko sebe i skoči ),
- Teško pamte imena ili ih brzo zaboravljaju,
- Teško se sete odredjenih reči,
- Problemi sa vebalnom auditivnom ili vizuelnom memorijom,
- Slabo je razvijena fina motorika pa oblačenje,zakopčavanje,vezivanje pertli za njih predstavlja problem,
- Deca su ponekad nespretna,saplicu se,padaju,ispuste loptu,loše preskaču konopac i teško voze bicikl. Takodje postoji problem korišćenja naizmenično jedne pa druge noge prilikom silaska niz stepenice ,
- Teškoće pojmanja vremena i gledanja na sat kao i prostorne orijentacije
- Teškoće u razlikovanju leve i desne strane što se opet reflektuje i na spacijalnu orijentaciju. Deca ne razlikuju levo i desno a ni strane sveta, gde izlazi a gde zalazi sunce i sl . Ja sam ovaj problem rešavala sitnim trikovima koji su deci pomogli da to razlikuju i zapamte.
- Usporen govorno-jezički razvoj
- Naravno tu je i hereditet vezan za disleksiju,disgrafiju,diskalkulju… i sl
Zato je veoma važno da pratiti svoju decu jer roditelji ipak sa njima provode najviše vremena i to im pomaže da pravovremeno reaguju i potraže pomoć.
Deca koja su u ranijem uzrastu imala česte upale ušiju,grla,sinusa mogu kasnije takodje razviti neke od navednih problema vezanih za učenje,pažnju i koncentraciju, jer se uzimanjem lekova u crevima dešava disbalans dobrih i loših bakterija pa ona postaju propustljiva ne samo za korisne već i za štetne materije koje ne trebaju preći barijeru i otići u krv jer mogu izazvati alergijske reakcije ( često i na mleko ) , gljivične infekcije ( atletsko stopalo, gljivice u crevima ), povećanu želju za slatkišima,senzornu osetljivost,poremećaj pažnje itd…Sve se može sprečiti uzimanjem probiotika uz antibiotsku terapiju i primenu Omega 3 ( naravno sve uz konsultaciju lekara ).
Dr.M.Gershon sa Columbia Universiteta, takodje ističe da je „stomak drugi mozak“. Ovo ne treba da čudi kada se zna da se serotonin ( hormon sreće ) proizvodi u mozgu i crevima. Stoga deca sa navedenim disbalansom u crevima često mogu imati problem sa kontrolom besa, pažnjom, koncentracijom, ali i sa ishranom, učenjem ili spavanjem. Deca mogu biti uznemirena a javljaju sei alergije i senzorna osetljivost.
Serotonin se stvara u velikoj meri i u digestivnom traktu. Hormon učestvuje i u regulaciji procesa varenja, ima analgetski efekat i poboljšava cirkulaciju u mozgu. Njegov disbalans izaziva glavobolje,nesanicu,promene u telesnoj težini, anksioznost i probleme u ponašanju.
Neverovatan je preobražaj jednog mog učenika, dečaka (15 god) koji je godinama unazad imao problem sa pažnjom,koncentracijom i ponekad sa agresivnim epizodama u školi. Jeo je veliku količinu slatkiša. Nakon uzimanja , suplemenata koji su deo programa i omege 3 ( u saradnji sa lekarom ) uz sistem vežbi koje smo praktikovali, došlo je do značajnih promena u njegovom ponašanju. Upisao je srednju školu,počeo polako samostalno da uči ( dugo mu je trebala pomoć roditelja ili privatnih profesora ), beleži i pamti obaveze i domaće zadatke, vidno je mirniji i vedriji i čak je počeo samostalno da zakazuje tretmane ,što je ogroman pomak. Agresivne epizode su nestale.