Dogadja se, da par čujućih ljudi dobije dete sa oštećenjem sluha, ali ima i obrnutih slučajeva. Život je pun raznih iznenadjenja, prijatnih i neprijatnih. Ipak, ne može se i ne sme se sve prepustiti slučaju.

U cilju prevencije gluvoće moraju se organizovati tribine, treba deliti materijal sa raznim korisnim informacijama za buduće roditelje,pokrenuti odredjene akcije u medijima. To državu neće koštati mnogo ali će dosta uraditi na prevenciji oštećenja sluha i nastanka mnogih drugih oboljenja kod novorodjenčadi. Istini za volju, postoje i kod nas razna savetovališta, ali čini se da ni narod još uvek nije u potpunosti na nekoj kulturološkoj lestvici ( kada je preventiva u pitanju ) dostigao željeni nivo, da pre stupanja u brak ili odluke da ima decu poseti ustanovu takvog tipa. Sve to dobija na značaju tek kada se rodi dete sa odrejenim problemom. Uzmimo za primer da je to oštećenje sluha.

Postavlja se pitanje šta sada?

Najčešće slede svadje roditelja i prebacivanja, čija je u stvari to krivica. Nisu retki ni razvodi brakova.

U celoj toj situaciji najvažnije je reagovati brzo i ne gubiti dragoceno vreme. Dete treba najpre odvesti u zdravstvenu ustanovu i dijagnostifikovati tip i stepen oštećenja sluha. Dalje će defektolog odrediti tretman i dati roditeljima mnogo korisnih saveta kako da prate i unaprede kvalitet života svoje bebe. Neophodno je i roditelje edukovati i upoznati sa fenomenom gluvoće, jer su i oni uplašeni i zbunjeni činjenicom da njihovo dete neće čuti njihov glas, ili imati najdražu pesmu.

Kod nas se ljudi koji su dobili potomka sa oštećenjem sluha, nažalost, neće boriti isključivo sa hendikepom svog deteta već i sa mnogim drugim problemima i predrasudama.

Uzmimo na primer samo činjenicu da slušno oštećenu decu ( uzrast do 7 godina ) roditelji moraju nekoliko puta mesečno dovoditi na tretman kod defektologa.  Onda mnoge od njih čeka i dug put plaćanje autobuskih karata, putovanje na kraju tu je i nabavka slušnog aparata. Vreme čekanja na kohlearni implant neću ni pominjati. Problemi se nižu kao i troškovi. Da i ne govorim koliko to vremena oduzima roditeljima. Postavlja se pitanje kako uz sve to majka i otac da ispune svoje radne obaveze? Praktično je nemoguće ili teško izvodljivo.

Kako onda pomoći detetu?

Upravo tu bi i država mogla da pomogne, organizovanjem putem tribina, medijskim akcijama, predavanjima po školama, kao i otvaranjem novih centara ili zapošljavanjem još više  defektologa u postojećim zdravstvenim centrima, vrtićima, školama kako u glavnom gradu, tako i u unurašnjosti. To je ono što je neophodno radi rane dijagnostike oštećenja sluha koja može da utiče na to da se dobije brži tretman.

Život u svetu tišine dovoljno je težak i bez papirologije ili novčanih problema i besmisleno ga je činiti još težim. Treba se samo potruditi jer uz minimum truda i entuzijazma, svakodnevnica se može učiniti bar malo lakšom. Može se vratiti osmeh na lice nekom mališanu, koji će moći možda da čuje glas svoga oca ili majke, a zahvaljujući kohlearnom implantu ili slušnom aparatu koji je dobio na vreme neće propustiti ni dragoceno vreme u edukaciji. Komunikaciju sa vršnjacima da i ne pominjemo. Tako ćemo nadomestiti nedostatke ( nastale od najranijih dana ) i ovoj deci obezbediti lepše detinjstvo a kasnije i mogućnost kvalitetnijeg obrazovanja. Nemojmo zato sedeti skrštenih ruku jer neko upravo sada živi izolovan u svetu tišine.

Frojd je govorio da je dete otac čoveka, zato zaštitimo ove “ male ljude“ da bi bili veliki kad porastu.

Članak objavljen u listu Naš svet – časopis Saveza gluvih i nagluvih Srbije, broj 14/15, mart 2005.

Jedan od najvažnijih  muzičkih stvaralaca sveta.Rodjen je u Bonu u muzičkoj porodici.

U ranim dvadesetim godinama kod ovog stvaraoca, počinju da se javljaju prvi znaci gluvoće sa veoma lošom prognozom. Sve to kod njega izaziva veliku psihičku krizu. Bolest oba uha se postepeno pogoršavala tako da uskoro ovaj kompozitor sve slabije mogao da čuje ono što je stvarao. Ubrzo je morao da napusti  karijeru pijaniste.  Ipak,  zaniljivo je primetiti Betoven je upravo u vreme gubitka sluha komponovao svoje najpoznatije simfonije  i klavirske koncerte. Devetu sinfoniju komponovao je kada je već bio potpuno gluv, 1824 godine.

„Tonovi i zvuci, roje se oko mene kao oluja, sve dok ih ne zabeležim u svesku.“ ( L.V.Betoven )

Helen Adams Keller (1880 –1968 )

Rođena je u SAD . Sa devetnaest meseci je preležala težak encefalitis i od tada potpuno oslepela i ogluvela. Još u detinstvu na savet Aleksandra Bela njen otac je pisao Perkins Institution, instituciji za slepe i tražio učitelja za svoju ćerku. Ubrzo je Kelerova dobila je učiteljicu i negovateljicu, Eni Mensfild Saliven, koja je u velikoj meri uticala na njen život i pomogla joj u daljem obrazovanju. Kada je napunila osamnaest godina je primljena u redovnu gimnaziju a malo zatim završila je i studije. Naučila je nekoliko jezika,napisala mnogo knjiga  i postala inspektor američkih zavoda u vaspitno – obrazovnom procesu gluvih i slepih  lica. Posvetila je život pomaganju slepih i  gluvonemih osoba i postala je njihova inspiracija.

„Nijedan pesimista nije otkrio tajnu zvezda, tragao za neistraženom zemljom ili otkrio misteriju ljudskog duha.“ (  Helen Keller )

Thomas Alva Edison – Tomas Alva Edison  ( 1847 – 1931 )

Rodjen je u Ohaju,u SAD. Posle  tri meseca obrazovanja, Edison je napustio osnovnu školu i od tada ga je kod kuće školovala majka.

U četrnaestoj goni se razboleo od šarlaha i to je ( kao i jak udarac koji je zadobio od jednog radnika na železnici ) uticalo da on potpuno ogluvi na jedno i oko 80% na drugo uho.

Pored slušnog oštećenja mnogi smatraju da je imao i disleksiju. Što se takodje može smatrati razlogom za njegov slabiji uspeh u školi ali i briljantne izume.

Edisonovi zapaženiji pronalasci uključuju mikrofon, korišćen za poboljšanje Bellovog telefona, fonograf  i električnu sijalicu i kinetoskop.

Thomas Edison je četvrti po broju izuma kada su pronalazači iz celog sveta u pitanju. On je prijavio čak 1093 patenta. Bio je jedan od osnivača danas jedne od najvećih kompanija – General Electrica.

„Nikada nisam radio ni dana u životu.Bila je to sve zabava.“ ( T. Edison )

„Samo zato što nešto ne radi ono što si planirao ne znaci da je beskorisno.“( T. Edison )

Marlee Bethany Matlin – Marli Betani Matlin (1965) je poznata američka glumica koja je izgubila sluh sa samo osamnaest meseci i jedina je osoba sa oštećenjem sluha u svojoj porodici.  Prva  je gluva glumica, dobitnik oskara 1986.godine za film:“ Children of a Lesser God. „  . U svojoj biografiji opisala je svoju borbu sa narkomanijom,uspone i padove u svetu šou biznisa i život sa oštećenjem sluha. Danas ima svoju zvezdu na Bulevaru slavnih, uspešnu karijeru supruga i četvoro dece.

„ Moramo prestati da govorimo, evo one gluve glumice. Trebamo reći evo Marli Matlin.“

Annie Jump Cannon

Eni Kenon

Rodjena  je 1863.. Godine u Doveru kao najstarija od tri sestre.  Otac joj je bio brodograditelj a majka zaljubljenik u astronomiju.

Studirala je matematiku  I fiziku.

U mladosti preležala je šarlah zbog koga je dobila oštećenje suha koji je rapdno sve više slabio dok nije ostala skoro  potpuno gluva..

Uz pomoć   Sarah Whiting,profesora fizike I astronomije I   „Pickering women“  grupe posmatrala dugo zvezde I njihove spektre u cilju pravljenja kataloga  za  Henry Draper.  Svoja otkrića objavljivala je od 1918 – 1924. Upravo u pomenutom katalogu.

Proučavajuci spektre u cilju klasifikacije zvezda  pronašla je rešenje praveći  OBAFGKM šemu koja je zvezde delila u spektralne klase u zavisnosti od jačine njihove Balmer apsorpciione linije.

Svoju šemu stelarne klasifikacije  zapamtla po „Oh Be a Fine Girl, Kiss Me“

Svoj prvi katalog stelarnog spektra objavila je 1901,godine.

Eni je za života podelila preko  350,000 hiljada zvezda u grupre prema njihovoj temperaturi  što niko nikada ranije nije učinio u tom broju. Njena klasifikacija koristi se I danas.

Nagradjena je za svoj rad, Henry Draper medaljom I jedina je zena koja ju je dobila .

Umrla je 1941.

Značajne godine u  njenom životu I radu:

1925. postala je  prva žena  koja je dobila zvanje počasnog doktora nauka  na Univerzitetu u Oksfordu.

1929. godine Proglašena je za jednu od 12 najvećih žena Amerike od strane žena glasača Nacionalne lige.

Ustanovljena je I nagrada Annie Cannon koja se dodeljuje ženama za izuzetna dostignuća u astronomijij.

Jedan Lunarni krater nosi njeno ime, Canon.

Njen rad , zalaganje I upornost  uprkos problemu sa sluhom I činjenici da je bila pionir na polju astronomije kada su u pitanju žene naučnici, utrli su put mnogim drugim ženama koje su se opredelile da svoj život posvete astronomiji ili drugim naukama. Takodje su, sa druge strane pokazale kakva sjajna dostignuća mogu postici ii osobe ostećenog sluha, što mnogima može dati nadu I uliti samopouzdanje u daljem školovanju I radu.

Život u svetu u kome se nikada ne može čuti glas voljene osobe, šum reke, mora ili muzika sigurno nije lak. Ipak, postoje ljudi koji su to mogli prevazići.  Njima je to bila samo još jedna prepreka na putu do svog cilja.  Treba uzeti u obzir i vreme u kome su stvarali i u kom su se borili sa oštećenjem sluha. Danas je nauka u mnogome napredovala kako u tehnološkom tako i u edukativnim aspektu. Kvalitet života osoba sa oštećenjem sluha je danas u velikoj meri poboljšan. Ipak kod nas još uvek postoje problemi po pitanju  usavršavanja i sticanja visokog obrazovanja kada su ove osobe u pitanju i to je polje koje zahteva dalji rad. Ipak, ne treba zaboraviti da  su i najveće barijere bile srušene jakom željom i voljom, a kada postoji volja onda se uvek otvori i put. Pogrešno je samo ne činiti ništa i očajavati.

                                                                                                    Slušno oštećenje podrazumeva trajno sniženje slušne osetljivoeti na zvuk ili podrazumeva smanjenu sposobnost  percepcije zvučnih draži.

Razlikujemo gluve i nagluve osobe.

Kod nagluvosti javljaju se teškoće u razmevanju sagovornika ali i u samostalnom savladjivanju govora.Razlikujemo laku,srednju,tešku,vrlo tešku nagluvost prema klasifikaciji  SZO.

Gluvoća je potpuni gubitak zvučne percepcije kada je kontakt sa sagovornikom putem čula sluha praktično nemoguć. Razlikujemo praktičnu gluvoću ( oštećenje sluha 90db) kada i sa slušnim aparatom ne registruje govor  već samo pojedine zvukove i totalnu gluvoću gde se i pored slušnog aparata ne registruju zvukovi.

Svetska zdravstvena organizacija je definisala i grupisala oštećenja sluha.

-              Laka nagluvost  - postoji nesmetan razvoj govora i dobra artikulacija (gubitak sluha je do 20 dB ) .

-              Srednja nagluvost  (gubitak sluha do 40 dB) u artikulaciji može ponekad biti prisutna distorzija . Ovakve osobe slabije čuju govor na velikoj udaljenosti .

-              Teška nagluvost  (gubitak sluha do 60 dB) kod ovih osoba govor se teško može razviti bez pomoći, pa je leksički fond siromašan. Prisutne su: supstitucije, distorzije,omisije. Komunikacija u ovakvim slučajevima je moguća uz povišen glas ili korišćenje amplifikatora.

-            Vrlo  teška nagluvost (gubitak sluha do 90 dB) govor se u standardnim uslovima ne može razviti. Komunikacija je nemoguća bez korišćenja amplifikatora.

Osobe sa totalnom gluvoćom (gubitak sluha preko 90 dB) ne mogu spontano razviti govor.

Problemi sa sluhom kod dece se često otkrivaju kasno, što sve može da utiče da se do početka tretmana i postavljanja dijagnoze gubi dragoceno vreme. Možda to naizgled nekome nije važno.Ali to nije tako.U slučajevima progresivnog gubitka sluha svaki dan je presudan. Treba iskoristiti svaki ostatak sluha za formiranje glasa, početak tretmana i stimulaciju govora. Ne zaboravimo da u govoru postoji nekoliko faza od plača kojim dete počinje komunikaciju, preko gukanja,  koje  traje sve do 5.-6. meseca kada postepeno prelazi u brbljanje. Dete ovladava postepeno svojim govornim organima i počinje da izgovara slogove  ( ba-ba, ta-ta, da-da, ma-ma ) ono počinje da ispoljava svoja osećanja  putem brbljanja. Od osmog meseca  počinju da izvode niz zvukova kojima pokušavaju da imitiraju konverzaciju.

Nakon devetog meseca deca ulaze u fazu progovaranja ( prve reči ) koje može nastupiti na samom početku devetog ili desetog meseca ili nešto kasnije sve do dvanaestog ili trinaestog meseca. Što je naravno individualno.

Neretko se period progovaranja  poklopi sa periodom prohodavanja, ali to nije uvek slučaj.

Govor se potom razvija dalje sve do sedme ili osme godina kada se završava formiranje artikulacione baze.

Ako uzmemo koliko traje razvoj govora kod čujućeg deteta koje neometano prima stimulus zvuka  iz spoljašnje sredine, jasno je da se u slučaju oštećenja sluha mora raditi na ranom otkrivanju poremećaja i početku tretmana kako bi to dalo rezultate u smislu razvoja  govora kod osobe oštećenog sluha.

Rana detekcija je nešto što mora biti primarno  i čemu treba težiti. To se može postići informisanjem stanovništva i redovnim kontrolama kod pedijatra, izbegavanjem uzimanja medikamenata, u trudnoći bez konsultacije sa lekarom, ali i posmatranjem svoje bebe.

Nisu retki slučajevi da su majke u trudnoći dobile rubeolu ili došle u kontakt sa ovim virusom.  Ako je majka imala antitela protiv virusa rubeole, ali je njihov nivo bio nizak  pa je došlo do bolesti  infekcija se retko prenosi na plod. Ipak I to je moguće i tada se mogu javiti malformacije na plodu ili problem sa vidom, srcem, sluhom ili nekim drugim organima kod deteta. Zato je pregled  u tom slučaju obavezan jer će se dobiti korisni saveti o tome šta uraditi kada I ako dodje do infekcije ovim virusom. Ponekad  inekcije imunoglobulina mogu umanjiti rizik ali to nažalost nije uvek slučaj.

Postoje i drugi virusi (sifilis,CMV citomegalo virus izaziva mononukleozu…) kojih se buduće majke  moraju paziti u trudnoći ali naravno tu je i hereditet. Pitanje nasledja takodje je veoma važno. Ukoliko u porodici već postoji osoba sa oštećenjem sluha  budući roditelji trebalo bi da o tome razgovaraju sa lekarom, koji im može ukazati na mogućnost da dobiju dete sa oštećenim sluhom. To naravno ne mora uvek biti slučaj. Kao što postoje slučajevi da čujući roditelji dobiju dete sa oštećenjem sluha, tako postoje i  obrnuti slučajevi da gluvi roditelji dobiju čujuće dete.

Od skoro postoji način da se otkrije poremećaj sluha kod još nerođenih beba. To se čini  prenatalnim skriningom,  koji se sprovodi u Ginekološko-akušerskoj klinici “Narodni front”. Pregled se obavlja od 26 do 31 nedelje trudnoće jer je tada već formiran slušni aparat.  Koliko je ovaj  pregled značajan izlišno je i govoriti. U  Srbiji  se godišnje na oko 7.000 rodjenih beba, sa težim oštećenjem sluha rode u proseku  dve bebe na  1.000 novorođenih,  dok se sa lakšim oštećenjem rodi šest do devet beba.

Naravno nedavno postoje i pojedina porodilišta koja sprovode skrining test na oštećenje sluha kod novoredjenčadi, što omogućava ranu dijagnostiku i započnjanje tretmana  a samim tim izbegavanje praznog hoda. Ovo bi trebalo da postane praksa u našoj zemlji.

Ukoliko roditelji posumnjaju da se kod njihovog novorodjenčeta radi o oštećenju sluha  treba odmah da se upute kod pedijatra.  Šta bi moglo da ukaže na oštećenje sluha.

-          Ne reagovanje na jak zvuk ,

-          Ne okretanje u pravcu dolaska zvuka,

-          Izostanak gukanja I brbljanja,

-          Ne reaguje na glas roditelja…

          Prema tvrdnji naučnika  Univerziteta Vašington oni su otkrili gen JFGF20, za koji se nadaju da će izlečiti gluvoću. To bi bio zaista uspeh , jer je gluvoća problem od kog pati čak svaka tristota osoba na svetu. Problem je samo što prilikom uklanjanja  tog gena nestaje oko 2/3 treplji ( dlačica ) iz unutrašnjeg uha koje su neophodne za prenošenje zvuka. Njihovim uzgajanjem možda bi se rešio ovaj nedostatak. Ali do tada je još uvek najbolji način ipak preventiva , upoznavanje populacije sa rizicima koji mogu izazvati oštećenja sluha u prenatalnom periodu ali i kasnije, kao i rana dijagnostika jer ona omogućava da se na vreme započne tretman koji je potreban.