Disleksija Sluh » Disleksija

Šta sve može da izazove probleme i teškoće u čitanju,pisanju,učenju i školskim aktivnostima –Prevazilaženje istih sistemom vežbi ( BIT )

Ivana Dakić — Sun, 28 Aug 2022 17:35:26 +0000

Svakodnevno se srećemo sa sve više dece koja imaju probleme vezane za čitanje,pisanje i školske aktivnosti.To im u velikoj meri otežava praćenje nastave i kvalitet učenja a utiče i na njihovo samopouzanje i sliku koju formiraju o sebi. Ono što znamo je da svako od nas treba nesmetano da koristi četiri veštine ili načina usvajanja odnosno učenja. To su : Vizuelno,vizuelno-motorna, auditivna i kao četvrtu ćemo pomenuti pažnju i koncentraciju. Nazovimo ih kapijama da bi smo lakše shvatili njihov značaj.
1. Ukoliko je vizuelna kapija blokirana često srećemo zamenu i okretanje slova,slogova u reči prilikom čitanja, preskakanje malih reči, dete se zamara i čitanje posle kratkog vremena postaje teško. Tako se javljaju i simptomi tipični za disleksiju ili oni veom slični njoj a koji se odnose na nešto manje teškoće u čitanju i pisanju. U cilju što bolje korekcije i interemisferne povezanosti i lakšeg držanja reda prilikom čitanja i lakšeg praćenja tekstualnog sadržaja, uvek počinjemo sa ovim vežbama.
2. Blokirani ili nedovoljno otvoreni vizuelno-motorni kanali, takodje mogu izazvati obrnuto pisanje slova, zamenu slova,loš i nečitljiv rukopis,slab osećaj za prostor prilikom pisanja a u težim slučajevima i disgrafiju i diskalkuliju. Dete sa ovim problemom zna i voli da priča priče ali slabo ili loše piše ili ima otpor prema tome. Često ima problem da savlada vožnju bicikla, da preskače konopac ili ima dispraksiju.
3. Blokada ili nedovoljno otvoreni auditivni kanali . Na ovu vrstu problema ukazuje ako dete slabo sledi i ispunjava verbalne informacije i naloge, slabo razume ili teže izgovara duže reči, zaboravlja reči ( ne može da se seti nekih reči), ima problem sa množenjem.
4. Blokirana kapija zadužena za pažnju i koncentraciju. Na ovo ukazuje ukoliko dete ima potrebu da prilikom rada domaćeg zadatka ili učenja stalno ima nekoga uz sebe,ima problem sa memorijom ( zaboravlja naučeno ), lako se naljuti i plane kada mu nešto nije po volji, ima slabu toleranciju na buku i dr. spoljne stimuluse. Ova kapija je indirektno vezana za ovu vrstu terapije (BIT) i zahteva u izvesnoj meri uz konsultovanje i dozvolu lekara nutritivnu i potporu suplementima uz korekciju ishrane.

Postoje dve vrste vežbi, jedne koje je nakon obuke ( moguće je i online ) dete radi sa roditeljima kod kuće i one koje dete radi sa defektologom dva puta nedeljno.
Ove vrste vežbi rade se po utvrdjenom redosledu. Da bi se izbegli navedeni problemi u školskim aktivnostima i da bismo umanjili ili rešili problem koje dete ima, roditeljima savetujem da sa programom krenu na vreme . Nekada je dobro to učiniti i preventivno u svrhu boljeg povezivanja hemisfera i otvaranja navedenih kanala koje koristimo u procesu učenja, što značajno ubrzava i poboljšava kvalitet čitanja,pisanja,učenja i drugih školskih aktivnosti.

Problemi sa matematikom

Ivana Dakić — Sun, 23 May 2021 20:27:45 +0000

Najprostiji način kojim nekome možemo dočarati samo jedan segment problema koji muče osobe sa diskalkulijom je priča na koju se često vraćam a koju sam čula od jedne osobe sa diskalkulijom. To je naime priča iz njenog života.
Zamislite situaciju na pijaci.
„Koliko košta paradajz? “ -pitala je ta žena.
„50 dinara.“-odgovara prodavačica
„Da mi daš po 60 din pa da uzmem dva kilograma.“
Iz ove situacije shvatili smo da ove osobe ne razumeju koncept brojeva i šta je veće a šta manje. Ipak, nije svaki problem sa matematikom diskalkulija.
Izvesatan broj dece u nekom periodu šklolovanja žali se na problem sa matematikom i to nije nešto što nužno mora da vas zabrine.
Ipak, dogadja se u poslednje vreme i ne bas tako retko da mi se javljaju roditelji dece od 1-4 razreda žaleći se da deca imaju problem vezan za jednostavne računske operacije kao što su sabiranje i oduzimanje ili mnozenje. Kako su ovo osnovne računske operacije veoma je važno da ih deca na vreme i dobro savladaju jer čine bazu matematike.
Upravo „Right brain learning system“ to omogućava na jedan nov način koji je neophodan u pristupu rada sa ovom decom.
Koristeći različite boje,zanimljive teme,kroz priču i posebne kartice, deca lakše savladavaju probleme računskih operacija poput množenja i sabiranja i sl. Učenje postaje zanimljivo jer im je prezentovano na njima zanimljiv način. Kako je onda moguce da ovoj deci matematika nije išla? Jednostavno, postoje različiti načini usvajanja, pa oni standardni metodi učenja ponekad ne daju rezultate jer deci treba drugačiji pristup poput pomenute “ Right brain “ tehnike. Tada ta ista deca koja su bežala od matematike postaju zainteresovanija jer konačno mogu da razumeju operacije i šta se od njih traži. Govorila sam već da sistem standardnog predavanja ne odgovara svakom detetu. Postoje deca kojima sistem ponavljanja i pisanja ne leži jer oni prosto razumeju bolje ukoliko se u radu koristi drugačiji metod kroz oglede, boje , slike, projekte i sl.
Govorili smo da je leva hemisfera zadužena za pojmove logičke analize, matematičkih činjenica, crno belih tekstova, celine dok je desna zadužena za boje,humor,intuiciju, automatske procese i matematičke procese.
Važno je prilagoditi predavanje i učiniti ga razumljivim i zanimljivim svakom detetu, ali to je naravno pratkično teško izvodljivo u školi.
Ono što vi kao roditelji možete uraditi je da nakon kratke obuke svojoj deci pomogmnete u rešavanju problema sa matematikom i vežbanjem kod kuće im pomognete da na jedan novi način razumeju koncept brojeva i računskih operacija i uz rad sa terapeutom 1-2 puta nedeljno problem bi trebao da se smanji. Jedinstven sistem Right brain tehnike pruža nove načine prezentovanja računskih operacija.
Takodje dosta dece mi je došlo sa teškoćom razumevanja razlomaka ( trećine,četvrtine ) i grafičkog prikazivanja istih, pa smo zajedno tražili najoptimalniji način da im tu problematiku približimo.
U svom radu savetujem da uvek koristite markere,bele table,zanimljive priče i drugačiji način pristupa ukoliko deci nije razumljiv način na koji je objašnjeno gradivo u školi.
Evo jedne ideje koju i sama često primenjujem. Napravite domine, na jednom kraju nacrtajte tačkice a na drugom napišite broj koji označavaju tačkice ( sedam tačkica i broj 7) tako da detetu pomognete u usvajanju tog broja.
Tablicu množenja savladavamo najbolje uz karte sa zanimljvim slikovitim prikazom i priče napravljene od strane autorke „Right Brain“ tehnike. Tako nešto roditelji mogu i sami napraviti uz par saveta. Matematika ne mora da ostane bauk ukoliko se problemi rešavaju na vreme.

Obuku takodje (u skladu sa epidemiološkom situacijom) praktikujem i online kao i za one koji ne žive u Beogradu.

Predškolci – kako im pomoći da lako nauče slova

Ivana Dakić — Wed, 05 May 2021 16:06:04 +0000

Kako se ponovo bliži upis prvaka, mislim da će navedene informacije svakako koristiti.
U svojoj praksi neretko sam sretala roditelje koji su mi dolazili dovodeći decu prvog i drugog razreda koja su jako teško usvajala slova, čitala i pisala. Pitali su me da li je to moglo nekako da se predupredi i izbegne stres na samom početku školovanja.
Deca svakako prolaze kroz niz sistematskih pregleda, pre upisa proverava ih i logoped. Mnoga deca još ranije odlaze na tretmane korekcije izgovora glasova. Neka od dece koja su kasnije progovorila, imala dislalije ili druge teškoće, česće su dolazila sa navedenim problemom čitanja, ali su se javljala i deca koja nikada nisu imala slične probleme. Širok je spektar koji zahteva korektivni rad od teškoća pri čitanju i pisanju, lošeg rukopisa pa do disleksije i disgrafije. Za navedene probleme postoji vise uzroka ali ja ću se danas baviti načinima koji vašim predškolcima ali i školskoj deci mogu olakšati čitanje i pisanje.
Vežbe koje radim sa decom su veoma efikasne i omogucavaju im brzo učenje slova ( bazirane na tehnici Amerčkog specijanog pedogaga i pod nazivom Brain Integration Therapy) , mogu se nakon kratke obuke praktikovati i kod kuće kao jedan zabavan a veoma koristan način učenja, što je u današnje vreme veoma značajno.
Mnogi roditelji koji su praktikovali ove vežbe veoma brzo su primetili koliko su korisne.
Treba ih raditi 3-4 puta nedeljno u trajanju od oko 20 minuta.
Vežbe omogućavaju bolju povezanost leve i desne hemisfere i drugih delova mozga koji su neophodni u navedenim procesima čitanja,pisanja ali i učenja. Naravno ukoliko se pedijatar složi i ako dete nije alergično uvek savetujem da se deci u ishranu uključi i riblje ulje ili Omega 3 jer se u njoj nalazi neophodna aminokiselina DHA važna za rad mozga. Naravno uz navedene benefite koje ovi suplementi nose detetu se moze poboljšati i imunitet. Setimo se kako su nam mame i bake uvek govorile da je riblje ulje hrana za mozak.
Ipak, riba u ishrani našeg naroda nije prisutna koliko bi trebalo da bude. Zato vrlo često današnja deca imaju potrebu za lošom,brzom i masnom hranom jer mozak šalje poruku da mu fale navedene masne kiseline a deca pokušavaju da iste nadoknade onim što im je dostupno. Stoga je ( ukoliko je moguće i potvrdjeno od dečijeg lekara ) veoma važno uključiti navedene suplemente u ishranu i ubrzati i upotpuniti efekat vežbi koje savetuje Brain Integration terapija. Vežbe vam neće oduzeti mnogo vremena a mogu pomoći u velikoj meri . Može se vežbati i sa mladjom decom od oko 5 godina .Ja imam veoma dobro iskustvo u radu decom navedenog uzrasta. Navešću samo skorasnji primer devojčice tog uzrasta koja nije razlikovala slova a imala je i problem sa mucanjem koji se tokom rada i vežbanjem potpuno izgubio.
Naša deca ponekad imaju dodatni problem u razlikovanju slova ćirilice i latinice pa je u tom pogledu još značajnije da nauče pravilno oba pisma. Samo u tom slučaju učenici će koristiti manje energije za savladavanje slova, reči i teksta, te će im pažnja i koncentracija biti duže i intenzivnije a proces učenja efikasnijii lakši što je od izuzetne važnosti u procesu školovanja.
Priznaćete , prevencija je važna, vežbe ne traju dugo a nisu ni kompikovane. Zašto onda ne pokušati? Možete samo da poštedite sebe i dete mnogih problema.
Ivana Dakic, CLS
Prvi regionalni sertifikovani terapeut
Dianne Craft „Right Brain“ Learning System

Šta u detinjstvu može ukazati na eventualnu kasniju pojavu problema čitanja,pisanja,učenja

Ivana Dakić — Sun, 07 Mar 2021 13:43:25 +0000

Dislekisija može stvoriti velike muke deci ali i roditeljima.Postavlja se pitanje da li se to može sprečiti ili umanjiti? Moguće je . Kako onda prepoznati simptome u ranijem uzrastu koji mogu ukazati da se kod dece mogu javiti navedene teškoće?
- Deca često preskaču fazu puzanja ( koja je važna izmedju ostalog i zbog bolje povezanosti hemisfera ) i odmah počinju da hodaju,
- Deca imaju problem da zapamte pesmice prilagodjene njihovom uzrastu
- Zainteresovani su da slušaju priče ali ne i da uče slova i samostalmo čitaju,
- Ne znaju da izgovore alfabet ili ćirilicu po redosledu
- Imaju problem da izgovore dane u nedelji ili mesece u godini po redu
- Teško pamte više od jedne ili dve instrukcije vezane za aktivnost (npr. ustani,okreni se oko sebe i skoči ),
- Teško pamte imena ili ih brzo zaboravljaju,
- Teško se sete odredjenih reči,
- Problemi sa vebalnom auditivnom ili vizuelnom memorijom,
- Slabo je razvijena fina motorika pa oblačenje,zakopčavanje,vezivanje pertli za njih predstavlja problem,
- Deca su ponekad nespretna,saplicu se,padaju,ispuste loptu,loše preskaču konopac i teško voze bicikl. Takodje postoji problem korišćenja naizmenično jedne pa druge noge prilikom silaska niz stepenice ,
- Teškoće pojmanja vremena i gledanja na sat kao i prostorne orijentacije
- Teškoće u razlikovanju leve i desne strane što se opet reflektuje i na spacijalnu orijentaciju. Deca ne razlikuju levo i desno a ni strane sveta, gde izlazi a gde zalazi sunce i sl . Ja sam ovaj problem rešavala sitnim trikovima koji su deci pomogli da to razlikuju i zapamte.
- Usporen govorno-jezički razvoj
- Naravno tu je i hereditet vezan za disleksiju,disgrafiju,diskalkulju… i sl
Zato je veoma važno da pratiti svoju decu jer roditelji ipak sa njima provode najviše vremena i to im pomaže da pravovremeno reaguju i potraže pomoć.
Deca koja su u ranijem uzrastu imala česte upale ušiju,grla,sinusa mogu kasnije takodje razviti neke od navednih problema vezanih za učenje,pažnju i koncentraciju, jer se uzimanjem lekova u crevima dešava disbalans dobrih i loših bakterija pa ona postaju propustljiva ne samo za korisne već i za štetne materije koje ne trebaju preći barijeru i otići u krv jer mogu izazvati alergijske reakcije ( često i na mleko ) , gljivične infekcije ( atletsko stopalo, gljivice u crevima ), povećanu želju za slatkišima,senzornu osetljivost,poremećaj pažnje itd…Sve se može sprečiti uzimanjem probiotika uz antibiotsku terapiju i primenu Omega 3 ( naravno sve uz konsultaciju lekara ).
Dr.M.Gershon sa Columbia Universiteta, takodje ističe da je „stomak drugi mozak“. Ovo ne treba da čudi kada se zna da se serotonin ( hormon sreće ) proizvodi u mozgu i crevima. Stoga deca sa navedenim disbalansom u crevima često mogu imati problem sa kontrolom besa, pažnjom, koncentracijom, ali i sa ishranom, učenjem ili spavanjem. Deca mogu biti uznemirena a javljaju sei alergije i senzorna osetljivost.
Serotonin se stvara u velikoj meri i u digestivnom traktu. Hormon učestvuje i u regulaciji procesa varenja, ima analgetski efekat i poboljšava cirkulaciju u mozgu. Njegov disbalans izaziva glavobolje,nesanicu,promene u telesnoj težini, anksioznost i probleme u ponašanju.
Neverovatan je preobražaj jednog mog učenika, dečaka (15 god) koji je godinama unazad imao problem sa pažnjom,koncentracijom i ponekad sa agresivnim epizodama u školi. Jeo je veliku količinu slatkiša. Nakon uzimanja , suplemenata koji su deo programa i omege 3 ( u saradnji sa lekarom ) uz sistem vežbi koje smo praktikovali, došlo je do značajnih promena u njegovom ponašanju. Upisao je srednju školu,počeo polako samostalno da uči ( dugo mu je trebala pomoć roditelja ili privatnih profesora ), beleži i pamti obaveze i domaće zadatke, vidno je mirniji i vedriji i čak je počeo samostalno da zakazuje tretmane ,što je ogroman pomak. Agresivne epizode su nestale.

Disleksija I Disgrafija – uzroci i znacaj ishrane

Ivana Dakić — Fri, 12 Feb 2021 17:05:44 +0000

Kao što je poznato, naš mozak se sastoji od dve hemisfere izmedju kojih se nalazi splet nerava-Corpus callosum . Upravo on je veoma važan za njihovu dobru povezanost a to je neophodno u procesima čitanja,pisanja,učenja. Corpus calosum je izgradjen je prevashodno od masti, slično kao I mozak (oko 60%). DHA (dokozaheksenska kiselina ) , koja se u većim količinama nalazi u majčinom mleku I ribljem ulju značajna je strukturna komponenta mozga. Zato je veoma važno dojiti dete a kasnije mu obezbediti balansiranu ishranu. Navedena masna kiselina čini i 93% svih omega 3 masnih kiselina u retini, pa ima veliku važnost I u funkciji oka. Moje iskustvo se apsolutno poklapa sa tvrnjama Dianne Crafrt koja kaže da se korekcijom ishrane I uvodjem esencijalnih masnih kiselina u ishranu deteta ( uz prethodnu konsultaciju sa dečijim lekarom ) I kombinacijom vežbi značajno poboljšavaju inter hemisferne konekcije a samim tim I rad mozga. Ovo ukazuje da vrlo često etiologiju disleksije I disgrafije možemo tražiti I u lošoj medjuhemisfernoj povezanosti. Ovaj sindrom deci predstavlja veliku teškoću tokom celog školovanja jer nije uvek ograničen samo na čitanje,pisanje,učenje već I na spacijanu orijentaciju, ravnotežu,koordinaciju I spretnost.
Ne smemo zaboraviti važnost veze izmedju prednjeg ( expresivnog ) I zadnjeg (receptivnog) dela mozga. Čime se obezbedjuje lako razumevanje onoga što čujemo I našeg govora. Ponekad ova deca često kao da duže procesuiraju informacije dobijene slušnim putem I često pitaju “ šta si rekao”, “molim “ I sl. Tada govorimo o blokiranim auditivim kanalima kojima dete usvaja. Ali o tome ćemo više govoriti u nekom od drugih članaka.
Veza izmedju donjih I gornjih delova mozga je značajna jer u suprotnom dete može biti loše organizovano, neuredno, kada su u pitanju školske aktivnosti ,upravo zato što ne zna šta je prioritetno I šta treba da radi prvo. I u ovim slučajevim u značajnoj meri može pomoći ovaj program I navedene vežbe u okviru Brain traininga koje u sebi sadrže I vežbe istezanja a koje deluju upravo na ovaj problem. Naravno one se moraju raditi uporno tokom cele školske godine 3-4 puta nedeljno.
Doktorka Jacqueline Stordy 2000. započela je s istraživanjem povezanosti DHA i disleksije. Izvela je dvostruku placebo kontrolisanu studiju u kojoj je proučavala decu s ADHD-om, disleksijom i dispraksijom.
Otkrila je da kada je tokom tromesečnog razdoblja davana protokolarna količina DHA (iz ribljeg ulja), došlo do statistički značajnih poboljšanja u sposobnosti fokusiranja, čitanja te koordinacije i ravnoteže ove dece.
Ono što je takodje primetno je činjenica da u mojoj praksi češce srećem dečake sa problemima u učenju. Istraživanja UCLA School of Medicine pokazuju rezultate da dečaci imaju tri puta veću potrebu za gore pomenutom Omega 3 masnom kiselinom DHA od devojčica. Oni će stoga , često pokušavati da taj deficit nadomeste jedući veće količine putera,majoneza I sl . Nedostatak ovih masnih kiselina mogu takodje doprineti razvoju anksioznosti I depresije. Ovo nas ponovo vraća na početak I značaj pravilne ishrane koja uz sistem vežbi detetu može olakšati školovanje,život I rad a ponekad I preduprediti razvoj problema ukoliko se na vreme reaguje.

Disleksija ne mora da bude bauk

Ivana Dakić — Fri, 15 Jan 2021 18:09:43 +0000

Čitanje ne mora da bude bauk

Upomoć, moje dete ne može da čita I piše!
Često mi se javljaju uplašeni i očajni roditelji dece sa disleksijom i disgrafijom . Dete obično već ide u školu i neretko zaostaje za svojim vršnjacima u školskom akticnostima. Često ima problem da samostalno uči i radi, brzo se zamara, žali se na glavobolje, koncentracija mu je loša. Sve ovo kod njega prouzrokuje stres ,lošu sliku o sebi i u velikoj meri utiče na samopouzdanje jer mu se pojedina deca mogu rugati. Tada se uglavnom povlači u sebe i gubi volju za učenjem i školom. Kod drugih može da se javi problem u ponašanju. Postaju skloni ekscesima,tuči , beže sa časova i sl. Postavlja se pitanje zašto? Mora li dete sve ovo da prodje i postoji li način da se prevazidje ovaj problem?
Postoji. Rešenje je veoma jednostavno i delotvorno kroz sistem vežbi prema metodi „Right Brain Learning system“ D. Kraft, koje praktikujem u radu sa decom i gde su rezultati veoma dobri.
Ne samo da ovaj sistem vežbi olakšava proces čitanja,pisanja,pažnje,koordinacije već se pokazao kao veoma delotvoran i kod teškoća u shvatanju brojeva i matematičkih operacija pa i prostorne orijentacije.
U čemu se ogleda problem? Problem je u lošoj povezanosti delova moga. Leva i desna hemisfera su povezane preko sklopa nerava Corpus callosum ( žuljevito telo ) i tako se obezbedjuje da one skupa mogu obavljati svoje funkcije. U levoj hemisferi se nalaze centri odgovorni za jezik,logičku analitiku, pojmove celine,matematičke činjenice,zaključivanje…
U desnoj su centri za pojmove matematičkih koncepata, boje,intuicije,humor,fragmente,slike,automatske procese…
Zašto je važna dobra povezanost hemisfera? Izmedju ostalog i zato da bi čitanje i pisanje postali automatske radnje. Samo u tom slučaju te radnje neće kod dece izazivati problem i teškoću i oni će ih obavljati automatski poput vožnje bicikla. To znači da će deci učenje postati lakše jer će prosto i koncentracija biti bolja i duža. U suprotnom kada dete teško čita i piše i ti procesi nisu automatizovani javiće se problem i sa učenjem jer je deci i taj proces čitanja toliko težak da im potroši većinu koncentracije samo da pročitaju odredjeni tekst. Pojedina deca imaju problem i da ne razumeju ono što su pročitali. Zato je važna dobra povezanost hemisfera i delova mozga. Takodje dobra medju hemisferna veza omogucava da se važne informacije mogu brzo i lako skladištiti u kratkoročnu ili dugoročnu memoriju što opet ima značaja u učenju ali i u svakodnevnom životu.
Veoma često savetujem roditeljima da i predškolskoj deci uključe ovaj sistem vežbi jer se tako prevenira nastanak eventualnih problema. Takodje savetujem da u sardnji sa dečijim lekarom u ishranu uvedu i riblje ulje ( omega 3 ) koje je izuzetno važno za rad mozga i imunitet u globalu.
Ovaj način povezivanja omogućava brži, lakši i bolji rad mozga kroz jednostavne vežbe koje se nakon obuke trebaju praktikovati kod kuće 3-4 puta nedeljno u trajanju od po 15-20 min. A druga vrsta vežbi se praktikuje sa terapeutom 1-2 puta nedeljno.
Dr.Doman, Dr Delacato i Dr.Dennison pratili su osobe koja su imali teškoće sa učenjem i kroz istraživanje došli su do zaključka o specifičnim funkcijama leve i desne hemisfere. Potrebno je da informacija bude obradjena obostrano, u obe hemisfere odgovarajućim redom. To znači da kada svi delovi učestvuju učenje je efikasno,lako,automatizovano. Ukoliko to nije slučaj dete su muči da detektuje svako slovo zatim da ga sklopi u reč pa u rečenicu ,zatim u tekst trošeći sve više energije i zamarajući se brzo tokom tog procesa. Tada sve postaje teže, deca ne žele da čitaju i škola im postaje odbojna.
Rešenje je da se u radu sa njima koriste vežbe kojima se vrši aktivacija i povezivanje hemisfera i omogućava automatizacija procesa čitanja i pisanja.
U mom radu ove vežbe pored dece sa disleksijom i disgrafijom pomogle su čak i detetu koje ima problem sa cerebelarnom ataksijom. Njegovo čitanje ali i rukopis se značajno popravio što je obzirom na primarno oboljenje izuzetan napredak. Što se jasno vidi na fotografijama.

Ove vežbe takodje omogućavaju bolju povezanost zadnjeg receptivnog i prednjeg ekspresivnog dela mozga čime se obezbedjuje bolja fluentnost govora a kod nekoliko mladje dece se i mucanje smanjilo.
Zato roditeljima savetujem ovaj jednostavan a delotvoran sistem vežbi koje uz obuku mogu samostalno praktikovati sa decom i olakšati im proces čitanja,pisanja i učenja.

Ivana Dakic
Dipl defektolog surdoaudiolog
Certificate Right Brain Learning system specialist
Sertifikovani specijalista za probleme
učenja prema metodi D. Kraft

Problemi sa učenjem ( disleksija,disgrafija,diskalkulija ) I Brain Integration Therapy

Ivana Dakić — Thu, 03 Dec 2020 23:36:41 +0000

Kako se pristup, rad i rezultati dece sa problemima sa učenjem razlikuju neophodno je uvek tragati I uključivati nove tendencije I metode . Jedan od za nas nepoznatih, a u Americi već dobro znanih metoda je BIT – BRAIN INTEGRATION THERAPY ili kako bi se moglo prevesti tretman moždane integracije koji se praktikuje kroz sistem vežbi.
Ovaj tretman razvila je Dianne Craft, Specijalni pedagog, 1988 godine a uključuje I vežbe Dr Getmana.
U čemu se ogleda posebnost ovog tretmana?
Zašto jedno dete nema problema sa učenjem a drugo se veoma muči. Zašto jedno dete lakše prevazidje problem od drugog. Ključ je veoma često u slaboj vezi izmedju hemisfera I delova mozga.
Najblaži problem je svakako, kako ga je definisala Craftova “Kvar” . Tada govorimo o slučaju gde dete mora da uči više od vršnjaka ali ne zaostaje za njima. U ovom slučaju posbni tretmani ne moraju biti neophodni mada je uvek dobro da dete nauči da čita, piše I ima bolju koncentraciju I paznju kako bi trošio manje energije I sačuvao isti kontinuitet ovih procesa veći deo dana.
Nešto teži oblik srećemo kada govorimo Disfunkciji. U tom slučaju dete mora da uči više od vršanjaka ali i pored toga zaostaje oko godinu dana za njima .Tehnika moždane integracije biće u ovom slučaju potrebna da bi se detetu pomoglo da savlada navedene procese I stigne svoje vršnjake.
Treći I najteži problem je onaj kada govorimo o Ozbiljnoj blokadi kapija učenja. Tu se često radi o disleksiji,disgrafiji ,diskalkuliji I sl.problemima.
Dete tada mora da uči više od vršnjaka ali I pored toga za njima zaostaje oko dve godine. Tada je navedena vrsta treninga neophodna često uz korišćenje izvesnih suplemenata I korekciju ishrane,jer je neretko došlo do izvesnog disbalansa u biohemijskim procesima sto se naravno uvek radi u saradnji sa dečijim lekarom.
Prema autoru metode navedeni problemi kod dece dogadjaju se usled gubitka (“curenja”) energije. Kako svako od nas ima 4 kapije ili ulaza koji nam omogućavaju da učimo. Kada su sva četiri ulaza otvorena, učenje je lako.
Te kapije su:
- Vizuena
Znaci koji ukazuju na moguću blokadu su: preskakanje manjih reči I problem sa držanjem reda tokom čitanja čak i nakon sedme godine, čitanje počinje lagano ali se dete ubrzo zamori, zeva čim počne čitanje, čitanje nije tečno i sl.)
- Motorna
Znaci koji ukazuju na moguću blokadu ove kapije su: često ili povremeno okretanje slova (b/d) I nakon sedme godine, loše držanje linije reda prilikom pisanja I problem sa odvajanjem reči, problem sa matematikom. Ova deca matematičke probleme rešavaju usmeno, izbegavaju da ih pišu na papiru. Takodje mogu se javiti: sporo pisanje nejednaka I ponekad jedva čitljiva slova , pisanje deluje neuredno. Ova deca pričaju rado ali izbegavaju da pišu. Takodje imaju problem sa vožnjom bicikla, preskakanjem konopca a tu je i specifičnost silaženja niz stepenice. Ova deca ne koriste naizmenično jednu pa drugu nogu,već silaze na sporiji način poput starijih osoba a primetna je u odredjenoj meri i nespretnost. Deca imaju slabiju koordinciju I orijentaciju u prostoru.
- Auditivna
Znaci koji ukazuju na blokadu su: Dete teško pamti pravila pisanja,često meša ili ne razume verbalne instrukcije, problem je sa čitanjem ili izgovorom dužih reči, nagadja, zaboravi reč koja je upravo bila izgovorena. Ova deca imaju problem sa množenjem, sa nabrajanjem meseca u godini ili dana u nedelji i sa pojmanjem redosleda brojeva. Teže pamte pojedine segmente gradiva prezentovanog usmenim putem.
- Kapija pažnje I koncentracje
- Znaci koji ukazuju na blokadu su: Potreba da stalno radi zadatke uz nekoga,impulsivno ponašanje, dete se lako naljuti I uzbudi kada mu nešto ne odgovara, menjanje raspoloženja iz dana u dan,problem senzorne integracije,smeta im buka,zvukovi,tekstura materijala na garderobi,ima problem da zaspi,problem sa memorijom I sl.
Ovaj način rada je napravljen tako da se savladaju odredjene tehnike ali I da se smanji uticaj problema u četiri erije : Vizuelne,Auditivne i Vizuelno -motorne obrade podataka kao onih i vezanih za pažnju / koncentraciju. Ovo bi trebalo pomoći u smanjenu tzv blokova koji se javljaju kod dece sa disleksijom,disgrafijom, dispraksijom I to do 80%.
Ova vrsta terapije bazirana je na tzv ”premošćavanju” blokova I stimulaciji veza medju hemisferama i ona u velikoj meri može pomoći da se reše I olakšaju tehnike savladavanja čitanja i pisanja kod dece sa problemima u učenju.
Prema mojim iskustvima ova metoda relativno brzo daje rezultate i u velikoj meri olakšava rad I školske aktivnosti. Roditelji vrlo brzo počinju da primećuju napredak u smislu boljeg prepoznavanja slova,čitanja,lakšeg ,bržeg I lepšeg pisanja.Deca počinju da pravilno čitaju, odvajaju reči i drže liniju prilikom pisanja.
Iznenadjujuće rezultate postigli smo i kod dečaka kome disleksija I disgrafija nisu bili primarni problem već je imao ataksiju. Njegov rukopis se u velikoj meri popravio nakon redovnog praktikovanja dnevnih I nedeljnih vežbi a u tome se nije ogledao jedini napredak.
Važno je napomenuti da se mora ispratiti nekoliko tipa vežbi neke od njih mogu da praktikuju roditelji ( nakon obuke ) nekoliko puta nedeljno u trajanju od oko dvadesetak minuta, a mogu se (po želji roditelja) uz terapeuta praktikovati I na času ili online.
Druge vežbe iz navedenog programa se rade jednom do dva puta nedeljno sa terapeutom. Kako sam vec rekla, gotovo svi roditelji sa kojima sam saradjivala a koji su bili istrajni u primeni obe vrste vežbi primetili su značajan napredak kod svoje dece vezan za lakše ,pravilnije I tačnije čitanje,pisanje I matematičke aktivnosti a neretko I za pisanje tekstualnih zadataka iz maternjeg jezika.
Disleksija,disgrafija,diskalkulija i drugi problemi učenja, uprkos nadprosečnoj I prosečnoj inteligenciji dece čine strašno teškim i odbojnim procese čitanja, pisanja, sabiranja I usvajanja gradiva . Kasnije se to reflektuje I na celokupno školovanje što moze dovesti i do njihovog lošeg samopouzdanja I psihičkih problema a rešenje je veoma često u jednostavnim tretmanima koji uključuju navedene programe vežbi.
Ove vežbe savetujem svima i kao prevenciju ( čak I kod mladje predškolske dece ) i kao tretman navedenim problemima jer su se pokazale veoma delotvornim i mnogima su olakšale i unapredila procese školovanja.
Ponekad su rešenja teških problema veoma jednostavna.

Ivana Dakic, CLS
Certified Learning Specialist
Dianne Craft „Right Brain“ Learning System

Šta je diskalkulija?

Ivana Dakić — Tue, 04 Sep 2012 10:16:21 +0000

ŠTA JE TO DISKALKULIJA ?

Diskalkulija je teškoća u formiranju matematičkih pojmova i usvajanju matematičkih relacija i operacija. Nekada se javlja uz disgrafiju i disleksiju. O razvojnoj diskalkuliji govorimo u slučaju da se teškoće formiraju vrlo rano a manifestuju se čim se počne sa matematičkim operacijama.

Teškoće u usvajanju matematike manifestuju se kao lake, umerene i teške. U zavisnosti od stepena govorimo o poptunoj ili delimičnoj nesposobnosti za rad sa matematičkim pojmovima. Delimičan poremećaj procesa usvajanja matematičkih pojmova, se može javljivati u svim ili samo određenim područjima matematike. U tom slučaju dete je slabije od svojih vršnjaka kada je ovaj predmet u pitanju. Pored diskalkulije takodje razlikujemo i akalkuliju.

Akalkulija je pojam koji označava totalnu nesposobnost usvajanja gradiva iz matematike,. Takva nesposobnost se javlja kod odraslih kao posledica moždanog udara.

Smatra se da oko 6% ljudi ima diskalkuliju.

Simptomi diskalkulije:

Kod deteta s diskalkulijom mogu se uočiti neki od sledećih simptoma:

- zamenjuje brojeve pri čitanju, pisanju i računanju – parafazične substitucije. Ove zamene brojeva su moguće čak i kad dete koristi digitron.

- slabo pamti brojeve u nizu, formule,

- vizuelne greške + se čita kao -,

- greške koje se ogledaju u ogledalskom pisanju brojeva ili znakova,

-dete je sporo čak i kada izvodi neke elementarne računske radnje

- koristi prste za brojanje

-ne može sa sigurnošću odrediti koji je broj veći, a koji manji

-dete ima lošu prostornu i vremensku organizaciju

-Teškoće u proveri zadataka,logici,planiranju…

- Ponavlja broj ili radnju vise puta ( ako je u prvom primeru bio znak + dete će sabirati u svim rezultatima dalje ), to su perseveracije ili pogreške zaglavljivanja.

-teško pamti raspored i redosled

-slabo pamćenje sportskih pravila,

-slabo razlikuje ili ne razlikuje levo i desno

-teškoće u memorisanju svog broja telefona ( ako je izgovoren ili zapisan drugačije )

-Teškoće pri gledanju na sat

-teškoće praćenja rezultata u igrama…

Naravno neće svako dete imati sve ove simptome i neće svako imati isti stepen i oblik diskalkulije. Kao što vidimo neki od navedenih simptoma se mogu sresti i u disleksiji i disgrafiji.

Postoje različiti tipovi / oblici diskalkulije:

Verbalna – dete teško usvaja matematičke izraze, odnosno matematičku terminologiju.

Praktognostička - poremećaj sposobnosti manipulisanja sa stvarnim ili nacrtanim objektima.

Leksička– poremećaj sposobnosti čitanja matematičkih simbola i njihovih kombinacija ( zamena brojeva sličnih po izgledu; ogledalsko čitanje i pisanje dvocifrenih brojeva.

Grafička– poremećaj sposobnosti pisanja matematičkih simbola. Pisanje brojeva u suprotnom smeru; izostavljanje, premeštanje ili dodavanje brojeva, pogrešno pisanje znakova;

Ideognostička – poremećaj sposobnosti razumevanja matematičkih pojmova i računanja u sebi.

Operacijska (anaritmetrija) – poremećaj sposobnosti izvođenja računskih radnji. Greške se ogledaju u zamenjivanju jedne računske radnje nekom drugom.

Diskalkulija i disleksija

Neka Istraživanja pokazuju da 40 do 50% osoba sa disleksijom ne pokazuju znakove diskalkulije. Njihovi rezultati su jednaki kao rezultati druge dece u matematici, a oko 10% njih ima i čak bolje rezultate.

Preostalih 50-60% imaju poteškoće s matematikom. To ne iznenađuje, teškoće u dekodiranja pisane reči mogu da se prenesu u dekodiranje matematičke notacije i simbola.

Za neke disleksičare, međutim, poteškoće mogu proizaći iz problema s jezikom jer se može desiti da ne razumeju tekst pa ni šta se od njih želi u odredjenom zadatku.

Da rezimiramo, diskalkulia i disleksija se mogu pojaviti zajedno ali i nezavisno jedna od druge. ‚Tretman diskalkulije će ostati u osnovi isti bez obzira da li su ova dva problema povezana ili odvojena.

Tretman diskalkulije podrazumeva:

vežbe reedukacije psihomotorike ( lateralizacije i orijentacije u prostoru gore-dole, levo -desno ) usavršavanje pojmovnog mišljenja, imenovanje predmeta, pojava, brojeva, slova, prepoznavanje predmeta i pojava, matematičke igre ( pisanje brojeva po redu, nabrajanje po redu unapred i unazad, nabrajanje svakog drugog ili trećeg broja …),usvajanje pojmova količine ( veći, manji ) …

Naravno kao i kod disleksije i kod diskalkulije svako dete je slučaj za sebe. Tokom rada sa njim treba ga posmatrati i preispitivati i tražiti način rada koji mu najviše imponuje. Svako ko radi sa decom mora da bude kreativan u ispitivanju i traženju najoptimalnije metode koja odgovara svakom detetu ponaosob. Zato se sa svakim detetom i radi individualno.

Izuzetno je važno pohvaliti dete i za trud i za postignute rezultate. Rad podrazumeva svakodnevnu aktivnost po nekoliko puta na dan ali ne previše dugo jer deca ne mogu toliko da zadrže pažnju.

Ono što je važno je da dete mora prvo da razume, shvati odnose medju pojmovima i brojevima i tek onda da računa.
Ne treba izbegavati raditi sa prstima jer to može biti vrlo korisno.
Teškoće sa kojima se ova deca sreću su uglavnom prevashodno vezane za , usvajanje pojmova količine, računanje, brojenje unazad, uporedjivanje brojeva , tablice množenja…Poput disleksije i disgrafije izuzetno je teška i zahteva konstatan rad zato je neophodna pomoć, koordinacija i saradnja roditelja, defektologa i učitelja.

Šta je disleksija a šta disgrafija?

Ivana Dakić — Thu, 16 Aug 2012 14:37:36 +0000

Šta je to disleksija?

Prema Prof. Dr.Spaseniji Vladisavljević (knjiga Disleksija I disgrafija – Zavod za udžbenike I nastavna sredstva Beograd 1991. ) Disleksija je okarakterisana kao poremećaj u učenju čitanja uprkos normalne
inteligencije, dobrog vida, sistematske obuke i ostalih povoljnih edukativnih, psiholoških i socijalnih faktora. Disleksija se često naziva i razvojnom disleksijom jer se smatra da proizilazi iz problema dečijeg razvoja .“

Disleksija je, prema definiciji Orton Dyslexia Society, jedna od nekoliko teškoća u učenju.

Disleksija je prema prof.Golubović, poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih psiholoških i socijalnih uslova. Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast (Golubović, S. 2000).

Ukoliko vase dete i pored prosečne ili nadprosečne inteligencije ne može da nauči da čita ili mu isto predstavlja problem u smislu razumevanja pročitanog možemo posumnjati da se radi o disleksiji. Disleksija se vrlo često javlja paralelno sa disgrafijom koje označava problem sa pisanjem i sa diskalkulijom (smetnje u računanju).

Disgrafija je poremećaj u savladavanju veštine pisanja. Manifestuje se neurednim i nečitljivim rukopisom, slovima koja su različite veličine i neravna, nepovezana ,a redovi su postavljeni koso ili ukrivo. Slova su okrenuta na pogrešnu stranu, nedostaju ili se zamenjuju drugim slovima,rečeninica je gramatički nepravilna.

Ova dva sindroma često zagorčavaju život deci od najranijih razreda. Disleksija se često spoznaje tek u drugom ili trećem razredu kada dete počinje da zaostaje u čitanju, pisanju i razumevanju pročitanog za vršnjacima. Problem postaje vremenom sve gori jer se gradivo koje treba pročitati i naučiti samo povećava. Tada počinje pakao I za dete I za roditelje. Slede loše ocene, ismevanje od strane druge dece, pritužbe nastavnika ( uz kvalifikovanje deteta kao sporog,lenjog, nezainteresovanog ). Kod deteta se tada se mogu javiti i neki od ova dva oblika reakcije. Ono će potražiti društvo dece koja su problematična ili će se povući u sebe i zatvoriti. Tako će se naravno stvoriti jedan gard prema okolini, školi, profesorima pa I prema samim roditeljima, koji će od svog deteta ne razumevajući njegovu teškoću tražiti da uči još više.

Jasno je dakle da nije problem u učenju već u čitanju. Taj problem nije lako prevazići, on ostaje I ne može se u klasičnom smislu “izlečiti” sa njim se mora naučiti živeti uz mnogo rada, vežbi, razumevanja I on će tek onda, vremenom postati uslovno rečeno lakši I podnošljiviji ( naravno u zavisnosti od vrste i težine disleksije ).

Izuzetno je važna podrška roditelja,porodice I nastavnika jer bez nje nema ni rezultata. Ipak ono što je najvažnije to je da njih moramo informisati o tome šta je to disleksija,kako je primetiti, gde je dijagnostifikovati I kako je pobediti.

Disleksija se retko primećuje pre polaska u školu, mada se to redovnim predegledom kod defektologa, psihologa ili logopeda na osnovu pojedinih parametara može naslutiti i u ranijem periodu. Zato valja obratiti pažnju na neke od sledećih znakova:

Moje dete možda ima disleksiju ako:

- Ima problem da pročita reč, ili ne razume pročitanu reč,

- Žali se da mu se slova kreću,vrte u krug, okreću,

- Meša fonetski slična slova d-t, g-k, m-n,…

- Čita slovo po slovo, sporo ili na slogove,

- Zamenjuje slova slična po obliku b d, s z,b p,

- Zamenjuje slogove ili ih guta ili dodaje, (bord – brod,vatra-trava )

- Jednu reč svaki put drugačije pročita,teško je pamti,

- Često vidi slova kao u ogledalu…

- Zamenjuje reči ( dobar-obad ) ili pogadja reči

- Preskakanje kratkih reči u rečenici ( predlozi , prilozi , veznici )

Moje dete možda ima disgrafiju ako:

- Piše s desna na levu ili kao u ogledalu,

- Ne razlikuje slova slična po obliku,

- Ne razlikuje slova slična po zvučnosti ( izgovoru ),

- Teško povezuje glas sa slovom,

- Neuredan rukopis, teško čitnjiv,loše postavljen u prostoru,ukrivo pisanje,

- Slova su velika ili mala, uglasta, nepovezana jedna sa drugim,

- Gubljenje slova ili menjanje mesta slovima ,

- Zamena slova sličnih po obliku ili izgovoru,

- Reči su zbijene ili previše razdvojene, ukoso ili talasasto napisane,

- Teškoća prilikom pamćenja slova

- Menjanje redosleda slova u reči prilikom pisanja…

Neke od ovih simptoma imaju i deca koja nemaju disleksiju i disgrafiju. Razlika je u tome što su simptomi kod dece s disleksijom i disgrafijom trajniji, jači i brojniji, nego kod dece sa prolaznim teškoćama u čitanju i pisanju.

Ukoliko roditelji primete neke od ovih simptoma neka se što pre obrate defektologu,psihologu ili logopedu radi saveta šta i kako dalje. Ne mora se uvek raditi o disleksiji, moguće je da se radi samo o prolaznim teškoćama ili teškoćama u učenju ili nečemu trećem. Dijagnoza disleksije se dobija nakon uradjenih testova i pregleda.

Ono što je zanimljivo i na šta mnogi autori ukazuju je činjenica da deca sa disleksijom imaju problem i sa:

- Orijentacijom u prostoru,

- Razlikovanjem leve i desne strane,

- Finom motorikom, ( Vezivanjem pertli u uzrastu kada bi to već trebali da znaju ).

- Dezorijentacijom,

- Vrtoglavicom i mučninom tokom čitanja,

- Ravnotežom i koordinacijom, (osećaj da će pasti na pokretnim stepenicama )

- Procenom protoka vremena ( ne znaju da procene pola sata, sat vremena )

- Gledanjem na sat,

- Hiperaktivnošću, nemogućnođću da mirno sedi,

- Sa redosledom nečega što treba da uradi.

KSAFA aparat omogućava deci sa disleksijom, disgrafijom, govornim poremećajima i deci sa oštećenjem sluha adekvatan tretman i ranu stimulaciju, što je uz ranu dijagnostiku od velikog značaja za dobar rezultat .

Disleksija se kod nas nažalost otkriva prilično kasno usled neinformisanosti roditelja ali i nastavnika , što sve utiče da ta deca mnogo trpe u školi od odbacivanja i ismevanja drugova, preko loših ocena i nezadovoljstva nastavnika pa sve do kazni i nerazumevanja roditelja. U jednom takvom okruženju kako je već navedeno, nije čudno ni ispoljavanje agresije, priklanjanje lošem društvu ali ni izolacija. Mogu nastati i ozbiljne psihičke traume. Pitanje je samo da li tako mora. Dovoljno je malo dobre volje da se informišu ljudi i podigne nivo znanja o disleksiji i disgrafiji u celoj zemlji. A onda ova deca postaju ono što u stvari i jesu neverovatno talentovana, pametna , vredna. Postaju deca koja će jednoga dana možda promeniti ovaj svet ukoliko on pokuša da njihove muke sa slovima shvati i olakša.

Oni su živeli i stvarali sa disleksijom

Ivana Dakić — Mon, 16 Jul 2012 15:54:15 +0000

Isak Njutn – Sir Isaac Newton (1642-1727) slavni naučnik, tvorac čuvenih zakona, temelja klasične mehanike.

Tokom školovanja živeo je kod jednog apotekara, od koga je naučio osnove hemije i što je probudilo njegovu želju za bavljenjem hemijskom procesima. Kao dečak bio je tih i povučen, bez mnogo prijatelja. U školi nije bio jedan od boljih djaka a učitelji ga nisu smatrali preterano uspešnim ( što neki smatraju posledicom disleksije ) ali je kasnije postao vrhunski student. Pravio je je modele vjetrenjača, satova a zid njegove sobe bio je ispunjen crtežima , sunčanih časovnika, krugova, geometrijskih tela, ptica… Postoji priča da je kao tinejdžer mogao na osnovu položaja senke odrediti tačno vreme. Ostalo je zabeležen njegov problem predvidjanja putanje leta lopte i načina odbijaja o zidove, koji je ostao enigma za naučnike a koga je tek nedavno, nakon 350 godina rešio jedan tinejdžer.

Kraljica Ana je Isaka Njutna , proglasila vitezom 1705. Godine, što ga je učnilio prvim vitezom medju naučnicima. Ostala je zapamćena njegova sentenca:“ Ako sam video dalje od većine ljudi, to je zato što sam stajao na ramenima džinova.“ ( I. Njutn )

Alexsander Bell – Aleksandar Bel ( 1847 – 1922 )

Poznat je kao izumitelj telefona. On je pronašao telefon tragajući za načinom da pomogne gluvima. Njegova majka je izgubila sluh kada je imao samo dvanaest godina a on sam je imao problem sa disleksijom. To je u velikoj meri uticalo na njegove probleme u školi. Njegova pažnja je bila fokusirana prvenstveno na biologiju, druge predmete je zanemarivao. Aleksandar Bel je kasnije proučavao i jezik gluvonemih i tako upoznao svoju suprugu koja koja je i sama bila gluva. Danas je poznat kao jedan od osnivača društva National Geographic.

„Kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore, ali mi često ostajemo zagledani u ona zatvorena da i ne primetimo ona koja su se možda baš za nas otvorila.“ ( Alexander Graham Bell )

Pablo Picasso – Pablo Pikaso ( 1881- 1973 )

Rodjen je 1881 u Malagi. Još od samog početka školovanja mučio ga je problem zvani disleksija. To se ogledalo u teškoći razlikovanja brojeva, slova i čitanja. Pablov otac je bio professor i vrlo brzo je i pored navedenih problema prepoznao je veliki umetnički talenat kod svog deteta. Njegove slike Gospodjice iz Avinjona, Starac sa Gitarom, Gernica i mnoge druge pomerale su granice u umetnosti.

Pikaso je govorio da ga obrnuto napisan broj sedam podseća na nos njegovog strica.
„ Ko hoće nešto da učini, nađe način, ko neće, nađe opravdanje.“ ( P. Pikaso )

Alberth Einstain - Albert Ajnštanjn ( 1879 – 1955 )

Tvorac teorije relativiteta i dobitnik Nobelove nagrade 1921.godine, jedan od najvećih umova prošlog veka bio je takodje disleksičar. Postoje navodi da je progovorio tek u trećoj godini. Imao je problema sa pisanjem,čitanjem pa čak i sa brojevima. Ostala je zabeležena njegova utešna rečenica koju je upoutio jednoj devočici, Barbari Vilson, kojoj je matematika predstavljala veliki problem: “Ne brini zbog teškoće koje ti zadaje matematika. Uveravam te da su moje teškoće još veće.”

Prema rečima njegove sestre Maje (koje su iznete od strane Tomasa G. Vesta ) problem sa kasnim razvojem govora je u velikoj meri otežavao njegovo školovanje i učinio da ne uspe da upiše fakultet iz prvog pokušaja. Zatim se odlučio da upiše školu specijalizovanu za rad putem vizuelnih ideja i stimulusa koja mu je dosta pomogla u daljem životu ali i naučnom radu .

“ Dve stvari su beskrajne, svemir i ljudska glupost, ali za svemir još nisam savim siguran.”

( A. Ajnštajn )

Agatha Christie – Agata Kristi (1890-1976) poznata spisateljica, tvorac osamdeset i tri knjige koje su i danas jednako popularne kao i u vreme nastanka, takodje je imala problem sa čitanjem i pisanjem. Njeno pisanje je bilo sporo i puno grešaka. Kako nije pohadjala školu, otac ju je kod kuće podučavao matematiku ali je on umro kada je imala jedanaest godina. Ipak, uprkos svemu našla je način da napiše izuzetno čitane knjige, prepune neverovatnih misterija. Ostala je misterija kako je to činila. Pojedini smatraju da je imala pomoćnicu kojoj je diktirala, jer je i ona sama u svojoj autobiografiji tvrdi da je joj je spelovanje zadavalo dosta muke kako u detinjstvu i u kasnijem životu.

Agata Kristi je 1971. godine postala dobitnik najvećeg nacionalnog priznanja, ordena Britanskog kraljevstva.

“Ljudi nisu onakvi kakvih ih se sećamo. Kako godine prolaze, sve više su onakvi kakvi bismo mi hteli da budu i kako mislimo da ih se sećamo. Ako želite da ih zapamtite kao vesele, prijatne i lepe, vi im pripisujete te osobine mnogo više nego što su ih oni zapravo imali.” ( A. Kristi )

Leonardo di ser Pietro da Vinci – Leonardo da Vinci ( 1452 - 1519)

Arihtekta, pronalazač, vajar, slikar, bio je čovek ispred svog vremena i tvorac vanvremeskih umetničkih dela kao što su Mona Liza, Tajna večera, ali i preteče savremenih helikoptera, oklopnih vozila i idejni tvorac ( do duše teorijski ) padobrana. Bio je poznati i po izuzetno tačnim crtežima anatomije čoveka. Svoje beleške pisao je s desna na levo, ali se ne zna da li je to bilo posledica disleksije ili prosto želja da ih sačuva od očiju javnosti. Postoji verovanje da je bio i ambidekster ( pisao je podjednako dobro i levom i desnom rukom ). Mada se kasnije ipak više služio levom rukom. Ipak, u prilog njegovoj disleksiji ide i njegova sentenca po kojoj je takodje ostao poznat.

„ Trebalo bi više ceniti naučnika bez literarnih sposobnosti, nego izuetno pismenog ali lošeg naučnika.“ ( Da Vinči )

Michael Faraday – Majkl Faradej ( 1791. – 1867.) , je bio poznati engleski fizičar i hemičar, tvorac zakona elektromagnetne indukcije i elektrolize. Otkrio je vezu magnetnog polja i svetlosti.

Njemu u čast nazvana je merna jedinica za električni kapacitet – farad ( F ). Takodje je imao značajnih problema sa pravopisom, interpunkcijom, pisanjem velikog slova i sl.

Poznat je i po tome što je odbio titulu viteza koju je dobio od engleske kraljice.

„Naša nauka, otkrivajući nam čuda prirode, treba da nas nadahne divljenjem prema Onome ko ih je načinio.“ (Majkl Faradej)

Walter Elias Disney - Volt Dizni (1901 – 1966)

U svojoj 43 godine dugoj Holivudskoj karijeri napravio je mnoštvo crtanih filmova i likova koji su obeležili detinstvo generacija dece širom sveta. Bio je fasciniran vozovima i jedan od njegovih najdražih junaka nastao je upravo u vozu. To je bio Miki Maus, kome je do 1946.godine i pozajmljivao glas. Dizni je imao velikih problema sa čitanjem,ali je svoj san počeo da ostvaruje upisom na Akademiju finih umetnosti, gde je mogao da usavršava svoj dar – crtanje. Tvorac je Mini,Mikija Mausa, Paje Patka, Pate,Horacija i mnogih drugih crtanih junaka.

Što se tiče nagrada podaci variraju. Prema podacima sa sajta www. en.wikipedia.org. Rekorder je po broju nominacija za Oskara ( 59 ) ali i po osvojenim nagradama Akademije ( 22) i uz još četiri počasna.

„Ako možete da odsanjate možete i da uradite.“ ( Volt Dizni )

Magic Jonson ( Earvin Effay Johnson, Jr ) – Medžik Džonson ( 1959 ) jedan je od najpopularnijih NBA košarkaša svih vremena. Džonson je tokom odrastanja bio jako usamljen i često je bio izložen podsmesima svojih vršnjaka, a sve to kao posledica disleksije. Voleo je košarku. Još kao petnaestogodišnjak pokazivao je veliki talenat za košarku, tada je i dobio nadimak Medžik. Pohadjao je Michigan State University i od tada počinje njegova karijera i uspon medju košarkaške zvezde.

„Želeo sam da pokažem svima da mogu bolje, ali i da mogu da čitam.“ ( Medžik Džonson )

Orlando Bloom – Orlando Blum (1977)

Takodje je jedan od ljudi kojima je disleksija zadavala mnogo problema tokom školovanja. Nije bio sportski tip i Majka i sestra su mu pružale podršku tokom školovanja i ohrabrivale ga da počne da se bavi glumom. Studirao je u Londonu „Guildhall School of Music and Drama“.

„Ako pročitaš 50 knjiga, kupiću ti motocikl“-govorila mi je majka. „Tako je pokušavala da me inspiriše da čitam i pozabavim se disleksijom. Ipak, nisam uspeo da savladam tih pedeset knjiga i nisam dobio motor“ – Orlando Blum.

„Disleksija nije problem zbog nedostatka inteligencije, već zbog pogrešnog pristupa“. ( Orlando Blum )

Keira Knightley – Kira Najtli ( 1985 ) rodjena je u, Teddingtonu, Velika Britanija u porodici glumaca. I Kira se još od detinstva intersovala za glumu, ali su joj roditelji to dopuštali samo ukoliko to ne poremeti njene školske obaveze pa je ona, često morala da uči i za praznike. Kira je imala velikih problema sa čitanjem. Kako je mnogo volela da gleda filmove Eme Tompson, majka joj je u cilju dodatnog motiva u nastojanjima da pobedi disleksiju, nabavila scenario filma:“ Razum i osećajnost“ koga je Kira rado čitala. Svoju prvu ulogu odigrala u devetoj godini i od tada njena karijera beleži mnoge uspehe.

„ Sve se vrti oko savršenstva, zar ne? “ ( Kira Najtli )

Svi oni su živeli i stvarali sa disleksijom,neki od njih naravno to još uvek čine. Disleksija ih nije omela da ostvare svoje želje,planove i snove. Život sa disleksijom nije lak i zahteva mnogo dodatnog rada i truda kako bi se savladale tehnike čitanja ( ili pisanja ) ,ali zato sa druge strane ona otvara mogućnost sagledavanja i spoznaje na jedan posve drugačiji način od uobičajenog. Možda je upravo disleksija na neki način dovela do toga da svi ti veliki umovi svojim pronalascima i promene svet. Svi oni su okusili i njenu gorčinu u činjenici da su u svome detinjstvu često bili usamljeni ili izloženi podsmesima vršnjaka, ali su i uživali u nekim njenim darovima dok su proučavali, stvarali i unapredjivali svet.